KAKO JE ŠOLAK POSTAO NAJBOGATIJI SRBIN: Lično bogaćenje nezakonitim korišćenjem i uzurpacijom javnih resursa (7)

Uprkos nastojanjima kontroverznog srpskog milijardera Dragana Šolaka da sebe predstavi kao uspešnog biznismena u rangu sa planetarno najpoznatijim imenima iz poslovnog sveta, a svoju kompaniju kao savremenu korporaciju zapadnog tipa, istina iz njegove poslovne biografije daje potpuno suprotnu sliku.

Dok je Ditrih Matešic, vlasnik Red bula sa kojim se vlasnik Junajted grupe u poslednje vreme često poredi, imao viziju, vrhunski proizvod i ogromna sredstva ulagao u marketing i osvajanje tržišta u uslovima slobodne konkurencije, Šolak je gledao, kad god je to bilo moguće, da uništi konkurenciju, zaobiđe propise, uzurpira javne i privatne resurse i ne plati obaveze koje je imao prema državi i poveriocima.

Takvom poslovnom praksom koja više priliči prvobitnoj akumulaciji kapitala u uslovima divljeg zapada nego poslovanju jedne moderne kompanije u 21. veku u Evropi, vlasnik Junajted grupe postao je evro milijarder, ali koliko god novca uložio u rebrendiranje svog imena, ono što je zaista radio na putu do svog bogatstva, nikada neće moči da izbriše.

Do profita preko tuđih leđa

Šolakov model poslovanja koji podrazumeva da, gde god je to moguće, troškovi poslovanja budu prebačeni na teret drugih, dok se dobit sliva isključivo u njegove džepove, može se sagledati iz mnogobrojnih primera zaobilaženja zakona i uzurpacije javne i privatne imovine. Kako je to u praksi funkcionisalo, najbolje se vidi u slučaju JKP „Beogradske elektrane“, čije je šahtove i toplovode Šolakov SBB protivpravno koristio dugi niz godina, a kroz koje je u glavnom gradu Srbije razvukao oko 60 kilometara optičkih kablova. Zbog uzurpacije javne imovine i višemilionske štete koja je time prouzrokovana, u leto 2019. godine „Beogradske elektrane“ su podnele tužbu protiv kompanije SBB sa zahtevom za isplatu 110 miliona evra za koliko je ovo gradsko preduzeće oštećeno od strane Šolakove firme.

Uvidom u sadržaj ove obimne tužbe, koja sadrži tačne trase na kojima je otkriven SBB kao uzurpator, jasno je da su „Beogradske elektrane“ još u februaru 2004. obavestile SBB da bez pravnog osnova koristi trase podzemnih toplovodnih instalacija za polaganje optičkih kablova, da u aprilu 2009. donele naredbu kojom su zabranile svako dalje postavljanje kablova. Pošto je SBB sve ignorisao i nastavio da neovlašćeno koristi toplovodne kanale u javnoj svojini, u avgustu 201, zajedno sa Gradom Beogradom, „Beogradske elektrane“ su tužile SBB.

Kao što je Kurir ranije već pisao, prilikom razotkrivanja ove višedecenijske prevare, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je ukazao da Šolak na sličan način “koristi i gradsku vodovodnu mrežu, kao i stubove javne rasvete” te dodao da “SBB preko ojačivača na stubovima krade struju direktno sa bandera što je krivično delo”.

Zbog toga je kompanija „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) podnela tužbu Privrednom sudu sa zahtevom za isplatu 1,18 miliona evra na ime korišćenja stubova elektrodistributivnog sistema u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i uklanjanje instalacija koje je protivpravno postavio SBB.

Odgovarajući na ove optužbe, kao pravni osnov za korišćenje šahtova JKP “Beogradske elektrane” iz SBB-a su dostavili samo prvu stranu Rešenja Ministarstva za kapitalne investicije iz 2004. godine, u vreme kada je tim resorom rukovodio Velimir Ilić. Tim rešenjem, SBB-u je data generalna dozvola za izgradnju mreže na teritoriji Srbije, što tu kompaniju nije oslobodilo obaveze pribavljanja urbanističkih dozvola na nivou lokalnih samouprava, kao ni plaćanja obaveza za korišćenje tuđe imovine.

Iako su iz SBB bile najavljene tužbe protiv gradskih vlasti i medija zbog razotkrivanja ove prevare, te tužbe nikada nisu podnete.

U SLEDEĆEM NASTAVKU: Uzurpacija private imovine i nelegalno korišćenje struje na teret građana