VEST O NAGRADI ME JE ZATEKLA NA PUTU U NORVEŠKU, KOJI SAM MORAO DA PREKINEM: Dejan Aleksić postao prvi dobitnik VLADANA DESNICE

Na lokalitetu nekadašnje zgrade Narodne biblioteke Srbije, na Kosančićevom vencu, Dejan Aleksić je za roman "Petlja" juče proglašen prvim dobitnikom priznanja "Vladan Desnica" za najbolji roman u 2021. godini.

Laureata novoustanovljene nagrade birao je žiri koji se sastojao od devetoro uglednih pisaca, od kojih je svaki predlagao po sedam knjiga, a predsednik je bio Dušan Kovačević. U razgovoru za Kurir Dejan Aleksić kaže da ga je vest zatekla na putovanju i da mu priznanje posebno znači jer su pobednika birale njegove kolege.

U uži izbor su ušla i dela koja su već nagrađena Ninovom nagradom i Zlatnim suncokretom. Da li ste očekivali da ćete osvojiti priznanje i 12.000 evra?

- Bila je jaka konkurencija i svake godine će biti tako. Naša kultura je dovoljno zrela i snažna da godišnje proizvede sedam ili osam zaista dobrih romana, više nije ni potrebno ako imamo takav kontinuitet. Najiskrenije, nisam se nadao, video sam da sam u najužem izboru od pet naslova, ne kažem da nisam priželjkivao, ali se objektivno nisam nadao i činjenica da sam otputovao na jedan kraći put u Norvešku, koji sam morao da prekinem zbog vesti o nagradi i svečanosti, govori o tome, time mi je i zadovoljstvo, naravno, veće.

Specifičnost ove nagrade je da je žiri sastavljen od pisaca?

- Pisci u žirijima nisu retkost, ali je ovo specifično iz razloga što su isključivo pisci članovi žirija, nije bilo teoretičara književnosti i kritičara, koji su svakako važni u ovom poslu. Videli ste da su u najužem izboru bili roman koji je dobio Ninovu nagradu ("Deca" Milene Marković) i roman koji je nagrađen Zlatnim suncokretom ("Smrtni ishod altetskih povreda" Milice Vučković) i dela koja su bila u najužem izboru za druge prestižne nagrade. Imao sam to zadovoljstvo da u aprilu roman bude nagrađen priznanjem "Miloš Crnjanski", što je meni bilo sasvim dovoljno kao neki vid i formalnog priznanja da je to roman koji zavređuje pažnju, ali ovo prevazilazi svako očekivanje.

Roman ste nazvali "Petlja". Da li se iza naslova krije neka simbolika?

- Naslov je semantički vrlo otvoren, iz njega se može učitati mnogo toga. Pominjali smo idiom i pojam stisnute petlje, kako bi se nešto učinilo, kao izraz svojevrsne hrabrosti i nespremnosti da se prave kompromisi. Naslov se odnosi i na njegovu složenu strukturu, za mene kao autora koji ovu konstrukciju pravi, ali ne i za čitaoce. Knjiga ima nekoliko vremenskih planova, postoji sistem linearnog i nelinearnog čitanja. Na kraju, kad pogledate, i život je neka vrsta petlje i niza petlji koje pokušavamo da otpetljamo. Usled sve veće digitalizacije štampane knjige su počele da gube na značaju.

Da li mislite da će potreba za knjigama u budućnosti nestati?

- To je jedno od ključnih pitanja kojima se bave sociolozi i psiholozi, međutim, dobar čitalac će uvek biti tu. Knjiga će, kao najviše dostignuće čitave civilizacije, u ovom obliku u kome smo je poznavali, opstati. Dosta o tome govori i Umberto Eko, koji je na jednom mestu zapisao da je "knjiga gotov proizvod kao kašika", ne možete napraviti bolji proizvod jer kašika je kašika. Knjiga u bilo kojoj formi ostaje kao jedan od najznačajnijih dela civilizacije u formi u kojoj je data. Volim kad otvorim knjigu i pomirišem je, stimuliše me kao predmet, ne možete da omirišete laptop, mislim, možete, ali to neće biti isti osećaj.

Kurir.rs

Bonus video: