Pravoslavni vernici širom planete obeležavaju Božić na različite načine, ali je svuda to praznik cele porodice, dan praštanja i pomirenja
Planeta > 13:44h
BEOGRAD - Hristos se rodi. Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar 6. i 7. januara obeležavaju Badnji dan i Božić, praznik cele porodice, koja je tada na okupu. Božić se praznuje kao sećanje na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva. Hrišćanske crkve na Božić slave dolazak Spasitelja ljudskog roda, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri s Bogom, koga su se odrekli počinivši prvi greh. U pravoslavnom svetu običaji za taj praznik razlikuju se od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.
Rusija
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo zove se kutja. Večera se priprema od različitih vrsta žitarica, koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra svetom večerom, a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unosi slama kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
Makedonija
U Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče, sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unosi otac. Sirija i Egipat Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku. Večera za Badnje veče, kao i u Rusiji, sprema se od nekoliko vrsta žitarica i takođe se servira na belom stolnjaku. Proslava počinje na Badnje veče, li turgijom u crkvi.
Gruzija
U Gruziji se na Badnje veče čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino. Božić se proslavlja 7. januara litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma „Alilo“. Deci se daju bombone i kolačići. Ukrajina U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče, koju zovu „sveta večera“, kad se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj naziva se diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama „diduh“ je prisutan u snopovima pšenice koji se stave u vazu. Jerusalim Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše, najčešće kadaif, suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno s lešnicima, bademima ili orasima. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
Božić po novom kalendaru Grčka U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je Hristov hleb (hristopsomo), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijoj kori su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso, i to jagnjetina i prasetina. Bugarska U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa, koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - banica. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.