(Ne)pravda nije ista za sve

Jezdimir Vasiljević, poznatiji kao Gazda Jezda, zvanično kriv da je devedesetih godina preko piramidalne štedionice Jugoskandik oštetio građane Srbije za 95 miliona maraka, od prekjuče je slobodan čovek. Dakle, kriv - ali slobodan! Pošto je sud procenio da je petogodišnja kazna dovoljna za sve njegove „finansijske grehe“, Jezda je pokupio svoje stvari iz CZ, spakovao ih u kofer sa točkićima, duboko udahnuo i prošao kroz kapiju. Gazda Jezda je tokom dvodecenijskog postupka, čak dva puta bežao iz zemlje. Posle dva bekstva, prevare teške skoro 100 miliona i činjenice da je za sve to kažnjen petogodišnjom robijom, Jezda iz zatvora izašao ljut! Videvši novinare pred kapijom, besno je prokomentarisao: „Nepravda! Žaliću se da se kazna umanji“, i nestao. Na drugoj strani grada - pred Palatom pravde, još neko je bio ljut. Grupa prevarenih štediša, koji su potrošili godine života da bi pratili suđenje i dočekali pravdu, stajala je u tišini - izneverena. - Procenite da li je ova kazna dovoljna za čoveka zbog kog sam ostala bez životne ušteđevine, stana, porodice i zdravlja - procedila je jedna od okupljenih. Iako je (a posebno u ovom slučaju) nezahvalno biti sudija, jasno je ko ovde ima pravo da se ljuti. Dok je gazda Jezda iz svega izašao sa stotinak miliona u plusu, robijom isprekidanom čestim „putovanjima“ po svetu i prilikom za nov početak, ljudima koje je prevario posle svega ostaje samo osećaj da su poraženi i nebitni. Biće da (ne)pravda ipak nije ista za sve.