"ŠTA SI RADIO SA NJIMA?! OVO NISU ISTE DEVOJKE!" Srpski trener otkrio nepoznatu anegdotu: "Bio sam skeptik na početku, a onda..."
Serijal posvećen ženskom futsalu, u okviru projekta "Mali fudbal, velike priče", nastavljamo razgovorom sa Pajom Gradićem.
Posle priča sa Denisom Blagojevićem, Dejanom Majesom, Nemanjom Mirkovićem i Danicom Radulović, kao i Marijom Krunić, na red je došao i aktuelni tim menadžer KMF Partizan, ali i dobro poznato lice u svetu muškog i ženskog futsala, Paja Gradić.
Gradić je radio sa našim damama i bio je jedan od zaslužnijih za napredak futsala u ženskoj konkurenciji u Srbiji, te je za projekat "Mali fudbal, velike priče" govorio o ovoj temi.
Imali ste prilike da radite u ženskom futsalu u Srbiji i to ste došli u veoma nezgodnom trenutku. Možete li nam reći nešto više o tome?
- Poštovanje i hvala Vam na pozivu, sa zadovoljstvom ću govoriti o ovoj temi. Kada sam počeo da radim sa damama, uporedo sam radio i sa kadetskom selekcijom muškaraca. U Kući fudbala Bojan Đura Pavićević me je pitao da li bih pomogao selektoru Dejanu Majesu u radu sa ženskom reprezentacijom. Ja sam tek počinjao sa trenerskim poslom, prihvatio sam i dolazio sam na treninge selekcije utorkom i četvrtkom. To mi je bio prvi susret sa ženskim futsalom.
- Bio sam veliki skeptik na početku. To je bila grupa devojaka koje je okupila Marija Armuš, igrale su Studentsku ligu. Bile su jako posvećene, mnogo su volele, a vole i dan danas futsal. Ipak, morali smo da krenemo od samog početka! Kao kad pišeš knjigu, prvo moraš da naučiš slova. Trenirali smo obične stvari, prijem, predaja, kretnja, gaženje lopte... Pa, na početku su devojke imale problem i sa žongliranjem lopte, ali su vremenom nestvarno napredovale. Kada su osvojile Međunarodni turnir komentari ljudi su bili, pa da li je moguće, ovo nisu iste devojke! Šta si radio sa njima?! Tada smo već namestili par napada, gazile su loptu uveliko... Dobili smo Čehinje i Slovenke, izgubili od Slovakinja, ali osvojili smo turnir.
- Ja sam veliki pobornik ženskog futsala. Išao sam u Majdanpek, Belu Crkvu, gledao te turnire koji su se tamo održavali. Mi kad smo počinjali bili smo kao sekta, držali smo se zajedno uvek i svuda. Koliko one samo vole futsal, to je neverovatno!
Da li je teže raditi sa devojkama ili sa muškarcima?
- Ima stvari koje su teže kod rada sa devojkama, a ima i stvari koje su lakše. Disciplinovanije su, velika je rezlika u pristupu! Nema vike i galame, moraš da budeš drugačiji, ali i devojke daleko brže usvajaju sve što kažeš! Sa druge strane, teže je jer one nisu na tehničkom nivou muškaraca. One dođu da se druže i to im je broj jedan, a onda iz te ljubavi dolazi do posvećenog rada, pa i napretka. Svrstao bih rad sa damama u taj nivo U17 ili U19 selekcija, mora se raditi na dosta bazičnih stvari.
Podelite neku anegdotu iz Vaše futsal karijere, ali vezanu za rad u ženskom futsalu?
- Imali smo foru da svaki trening neka devojka mora da otpeva neku pesmu ili napravi neki skeč. Muškarcima treba da lomiš ruke kako bi se odlučili na tako nešto, kod devojaka je to najnormalnije i atmosfera se na taj način diže.
- Takođe, tokom mog rada sa reprezentacijom otišao sam na Memorijalni turnir u čast Milice Rakiće u Batajnici, gde je bilo takmičenje i za devojke. Bilo je tu devojčica od 15, 16 godina, ubijale su kako su igrale! Pitao sam ko im je trener, rekli su mi Neđa, ja sam dogovorio sa njim da dođu na trening kod nas, Majes se složio. Prvi trening one su odradile brutalno, ubedljivo su pobedile devojke koje su već uveliko trenirale. Ostale su u timu, ali smo imali dvomeč sa Ukrajinom koja je među najboljim selekcijama Evrope. Rano smo pustili devojčice u vatru, nije se završilo rezultatski dobro... Ali takvu generaciju nismo smeli da ispustimo!
Da li imate informacije o takmičenjima u ženskom futsalu za narednu sezonu? Da li će se u budućnosti promeniti sistem i hoće li biti dodatnih ulaganja u ženski futsal, kako od strane Beograda, tako i čitave Srbije?
- Ključna stvar je što se devojkama retko ko bavi. Sve to bi trebalo dići na jedan viši nivo. Lično nemam informacija oko budućnosti ženskog futsala u Srbiji, malo sam se distancirao i posvetio obavezama u Partizanu.
Hoće li futsal klub Partizan ulagati u ženski futsal?
- Prioritet nam je je prvi tim kada su muškarci u pitanju, ali ja bih rado pokrenuo i gurao žensku sekciju. Kada smo krenuli sa klubom, niko nije želeo da dođe da igra za nas, bili smo treća liga i mučili smo se. Sada smo drugoligaš sa najvišim ambicijama, imamo kvalitetan tim. Prioritet uz seniorski tim jeste i U19 selekcija. Partizan mora da radi sve na nivou i kako treba, zbog toga ne sme da se krene olako u stvaranje ženske selekcije. Ako se stvore uslovi da devojke mogu da dobiju sve što treba za rad, može da se priča o svemu, jer rad uvek pobedi.
- Dakle, za sada ništa konkretno što se tiče ženskog futsala i Partizana se ne dešava, ali je naša ideja da klub raste na svim poljima iz dana u dan! Prvi tim je lokomotiva vodilja, a uz to ćemo pokušati da rastemo i na profesionalan način pokrenemo i sve ostalo.
Šta biste poručili svim devojkama koje žele da krenu da treniraju futsal?
- Poručio bih im da treniraju i da budu tako fanatične i optimistične koliko sve devojke koje su već u futsalu jesu. Dve devojke su me pitale sad skoro da im nabavim futsal loptu kako bi same trenirale na betonskom terenu! Naravno, završio sam im to, a to su stvari koje dokazuju koliku one volju imaju! Takođe, ne smeju da odustanu, koliko god teško bilo!
- Žao mi je što nema više te studentske lige i za žene i za muškarce. Devojke su to takmičenje shvatale kao Ligu šampiona jer su tu dobile prostor da se pokažu! U futsal su ulazile i devojke koje možda ne bi igrale ovako da nije bilo studentskih ekipa... Ta studentska liga je mnogo donela i muškarcima, žao mi je što to više nije na istom nivou. Ja sam jedne godine radio sa muškom studentskom reprezentacijom, mnogo igrača me je pitalo gde bi mogli da nastave sa futsalom. Neki su sada u Studentu, neki u Ekonomistu, ali mnogi na kraju nisu ni imali gde... Fale te mini lige, studentska, zatim stara biznis liga koju smo mi igrali, gde je uvek bilo po pet, šest reprezentativaca... Ali, da se vratim na temu, rad uvek ispliva i zato bih devojkama poručio da nikada ne odustaju, neka treniraju i sve se mora isplatiti.
BONUS VIDEO: