"DEVOJKE ISKRENO VOLE FUTSAL! IZ LJUBAVI SU U OVOM SPORTU" Dejan Majes jasan: "Bilo je jako teško na početku, ali srce me veže za rad sa damama"

Dejan Majes dobro je poznato lice u futsal krugovima. Doskorašnji selektor seniorske muške futsal reprezentacije preuzeo je ulogu šefa stručnog štaba u nacionalnom timu kada su dame u pitanju, te je bio idealan sagovornik u nedelji ženskog futsala u okviru projekta „Mali fudbal, velike priče“.

- Hvala Vam puno na pozivu, uvek sam tu za futsal. Vraćam se na mesto na kom sam već bio i to kada je ženska futsal reprezentacija Srbije tek počela sa radom. Na početku je bilo jako teško, sećam se svega. Prve utakmice u Sloveniji, potom neuspešne kvalifikacije, pa turnir koji smo osvojili i napravili istorijski uspeh. Srce me veže za rad sa damama u futsalu. Bilo je, kao što sam naveo, jako teško na početku, ali sam sve zavoleo i devojke su mi to vratile na fenomenalan način.

- Što se tiče planova, vratićemo sasvim sigurno konekciju između fudbala i futsala i šansu će dobiti sve igračice koje imaju kvalitet. Obratićemo pažnju i na futsalerke iz klubova koji su igrali ligu Beograda, kao i iz ostalih timova koji postoje u Srbiji. Plan je da do kraja godine odradimo 30 treninga, a biće i otvorenih treninga za sve devojke i devojčice koje misle da bi mogle da se nametnu. Tako je bilo na početku, kada smo krenuli sa radom, tako smo formirali selekciju.

- U novembru postoji opcija za dvomeč sa Rusijom, videćemo da li je izvodljivo da se to desi. Imaćemo i skup od pet, šest dana u pauzi velikog fudbala. Takođe, Mađarska nam je ponudila da odigramo prijateljsku utakmicu. Dakle, do kraja godine ćemo imati sigurno 30 treninga i jedan skup, a za prijateljske mečeve tek treba da se napravi tačan plan.

- Kvalifikacije kreću u martu 2026. imaćemo jedan kraći skup na početku godine, pa opet pred kvalifikacioni turnir. Evropsko i Svetsko prvenstvo za žene će se proširivati, videćemo kako će sve to izgledati.

Da li imate neki okviran sastav u glavi i koje će sve igračice biti u konkurenciji za reprezentaciju?

- Okosnica reprezentacije biće igračice koje su već bile u nacionalnom timu u prethodnom periodu. Imamo dve igračice u Mađarskoj, Marija Vuković je u Rusiji, igraju veliki fudbal, a sada je prelazni rok i videćemo gde će koja devojka završiti. Devojke sa velikog fudbala donele su kvalitet našoj reprezentaciji i moramo računati na njih. Dakle, ta neka okosnica ekipe biće devojke koje su igrale u prošlosti i koje su bile tu i kada sam ja bio selektor. Nikolina Batinić je povređena, moraće na operaciju ligamenata kolena verovatno, sledeće godine će i ona biti tu.

- Plan je i da se proširi baza i to sa devojkama iz klubova koji rade aktivno sa futsalerkama. Imamo četiri kluba u Beogradu, postoji još nekoliko u Srbiji, a Smederevo će se takođe aktivirati. Sa velikog fudbala ćemo dovoditi igračice sa ozbiljnim kvalitetom koje mogu da naprave razliku.

Imali ste priliku da radite sa našom ženskom futsal reprezentacijom, da li je stanje sada bolje nego tada?

- Nisam očekivao da devojke toliko vole fudbal i futsal. Za mene je to prijatno iznenađenje. Marija Armuš bila je pionir ženskog futsala u Srbiji, sada je tim menadžer u Savezu. Bila je prvi kapiten i dala je najveći doprinos začetku i razvitku srpskog ženskog futsala, a sada mi takođe dosta pomaže. Sećam se svega, prvi sastanak je bio 2018. godine, prvo okupljanje 23. avgusta iste godine. Prvi meč odigrali smo 25. avgusta i izgubili smo od Slovenije sa 2:1, a dan kasnije smo odigrali nerešeno 2:2. Marija Armuš je dala taj prvi istorijski gol za Srbiju i na taj način nagrađena je za sav svoj trud.

- Što se tiče prvih kvalifikacija, nismo se proslavili, ali je to bila dobra škola. Ubedljivo smo izgubili od Finske, Češke i Portugala, ali devojke nisu očajavale, već su pojačale sa radom i to je dalo rezultat! Imali smo treninge šest meseci, a ona su došle predkvalifikacije u Litvaniji gde smo nesrećno ispali. Dobili smo Irsku 4:1, Litvaniju 10:1, a od Slovačke smo poraženi 3:2. Pri rezultatu 2:2 nije dosuđen penal za nas, Slovakinja je igrala rukom u šest metara. Na sve to, loptu je rukom savršeno gurnula napred, otvorila se kontra, primili smo gol i tako ispali...

- Dakle, već tada je ženski futsal dosta napredovao. Verujem da će situacija sada biti još bolja, tu su i devojke poput Maše i Irene koje moram da spomenem i u koje imam dosta poverenja, siguran sam da će mi dosta pomoći.

Da li je teže raditi sa devojkama ili sa muškarcima?

- Na startu rada sa ženskom reprezentacijom sam bio jako razočaran, prvih šest meseci sam se susretao sa neverovatnim problemima. Ali, sve devojke koje su došle bile su neverovatne! Sve su fakultetski obrazovane, veoma su inteligentne. Ja nisam mogao da doprem do njih na početku, ali je sve vremenom postajalo bolje. Devojke teže ka perfekcionizmu, a napreduju kroz svaki trening, slično je raditi sa njima kao sa decom. U sportu su iz ljubavi, nemaju taj momenat kao muškarci gde neki misle da su najpametniji i ne žele da prihvate savet ili kritiku.

Podelite neku anegdotu iz Vaše futsal karijere, ali vezanu za rad u ženskom futsalu?

- Bilo je mnogo anegdota. One žive za druženje i futsal, prave neverovatnu atmosferu, a jako se brzo resetuju čak i kada izgube. Na primer, kada smo ubedljivo izgubili u Portugalu, mnoge devojke su teško podnele poraz, plakale su... Mila golmanka, Marija Armuš i ja otišli smo peške iz hale po zvučnik. Autobus je otišao bez nas, pešačili smo sedam kilometara nazad u hotel. Ali, kupili smo zvučnik i atmosfera se odmah podigla! 

- To su devojke koje hoće da rade na sebi, na svim poljima. Vremenom sam sa mnogima postao pravi prijatelj, a neke su mi kao deo porodice. Pa, moja ćerka im radi nokte, zovu me za savete i kada su život i posao u pitanju.

- Ima još jedna zanimljiva anegdota. Mila i Marija Armuš smatrale su jedno vreme da imaju problem sa kilažom. I, kako bi se motivisale, na frižideru su napisale posebnu poruku, nešto tipa, nemoj da jedeš, Majes će te ubiti. I tako su ostavljale zatvoren frižider.

- Posle stresa koji sam proživeo sa muškom reprezentacijom, vraća mi se želja da radim sa devojkama koje su tu iz prave i čiste ljubavi. Mi smo možda rezultatski imali neuspehe sa muškim timom u prethodnom periodu, ali na mnogim mečevima rezultat nije pravo merilo svega na terenu. Imali smo prosek od preko 35 šuteva ka golu na nekim utakmicama, podmladili smo reprezentaciju, velika je šteta što nismo otišli na veće takmičenje u poslednje vreme, ali smatram da će rezultati doći. E, sad, ja i sa devojkama planiram da igram otvoreno i napadački, tražiću lucidnost i kreativnost. Verujem da će i tu rezutati doći, isto kao što su već dolazili posle treninga i rada.

Da li imate informacije o takmičenjima u ženskom futsalu za narednu sezonu? Hoće li se aktivirati još neki centri u Srbiji kada je ženski futsal u pitanju?

- Smederevo bi trebalo da se priključi ligi Beograda, da bude peti klub. Devojke imaju želju i kvalitet, tu sam i ja da im pomognem. Možda će se u rad sa njima povremeno uključivati i Boba Rajčević, tu je i Draganče Đorđević, predsednik Goran Lazić i ja napravili smo neku priču. Tu je i Marija Armuš da pomogne oko svega. Jako je bitno da što više klubova na pravi način radi sa devojkama i da se sve to omasovi.

Šta biste poručili svim devojkama koje žele da krenu da treniraju futsal?

- Futsal je jedan prelep sport! Prijatno sam iznenađen odzivom devojaka ka fudbalu i futsalu. Nisam očekivao toliku zainteresovanost. Pa, i u mom kraju sve više devojčica igra sa dečacima kada prođem pored terena... Takođe, FIFA i UEFA ulažu u ženski futsal i ovaj sport je definitivno u povoju. Svi počinju da ulažu, targetirano je da se ide ka napred! Smatram da bi devojke koje vole futsal i imaju kvalitet trebalo da se odluče za ovaj sport jer bi uz adekvatan rad mogle da stvore sebi nezaboravne uspomene, da predstavljaju svoju zemlju, da proputuju... Ja sam sam stekao mnoga prijateljstva za ceo život, mnoge devojke su takođe nerazdvojne, neke od njih su postale i majke... Futsal će im omogućiti nezaboravne trenutke i zato bi trebalo da budu deo ovog sporta!

 BONUS VIDEO: