"REČ JE O DIREKTNOM NAPADU" Petrov: Akti nasilja na protestima predstavljaju ozbiljne bezbednosne rizike po državu
Profesor Ustavnog prava Vladan Petrov izjavio je danas da smo na protestima od prošle sedmice imali priliku da vidimo akte nasilja koji nisu puko ugrožavanje javnog reda i mira, već predstavljaju ozbiljne bezbednosne rizike po državu.
Petrov je za K1 TV istakao da nema apsolutno nikakvog osnova niti mogućnosti opravdanja za dalje dozvoljavanje takvih okupljanja kada su ona usmerena na takve ciljeve kao što su prostorije političkih stranaka koje su ustavni činioci.
- Nisu ustavne institucije u strogom smislu reči, nisu parlament, vlada, šef države, ali naš Ustav daje jednu posebnu ulogu, tako da nije reč o pukim političkim organizacijama, nego o faktorima koji itekako utiču na oblikovanje, kako naš Ustav kaže, demokratske volje - naveo je Petrov.
Prema njegovim rečima, imali smo prilike u Valjevu da vidimo napade na zgradu tužilaštva i suda, opštine i tako dalje, na zgrade u kojima se vrši državna vlast ili se vrši lokalna vlast ako je reč o lokalnoj samoupravi.
- Reč je o, ne samo simboličkom, nego direktnom napadu na državne i to najviše državne organe, a samim tim na državu. Zato sam i rekao da sa ovim aktima nasilja prestaje svaka politika sa bilo koje strane i nastupa ono što je po Ustavu definisani interes, a to je obezbeđenje, odnosno vraćanje situacije u jednu, da tako kažemo, bezbednosnu normalnost - rekao je Petrov.
Dodao je da nije siguran koliko se ove akcije mogu više nazivati političkim protestima jer su, kako je naveo, eklatantni primeri nasilja koje ni u kom slučaju, čak ni u onom najširem smislu, ne mogu da se podvedu pod slobodu mirnog okupljanja.
- To je apsolutno isključeno, a vidite narativ koji preovlađuje u tim nekim medijima, međutim, još uvek anonimnim i poluanonimnim organizatorima skupova, koji doduše nisu prijavljeni pa i ne možemo tačno znati ko su pravi organizatori, a to je "mirni napadi, mirno gađanje kamenicama..." - kazao je Petrov.
Kako navodi, to se radi kako bi se stvorio utisak da je sve obuhvaćeno nekakvom slobodom protestovanja, mirnog okupljanja.
To je moguće jer, kako kaže, postoje društvene mreže koje su takve da su u velikoj meri u funkciji upravo ostvarivanja takvih ciljeva. Smatra da je to sve uslovilo reakciju države kroz sazivanje Saveta za nacionalnu bezbednost koji je, kako je naveo, u jednoj stvari bio drugačiji za njega kao običnog građanina.
Petrov je naveo da smo imali prilike da vidimo i funkcionere, pravosudne funkcionere, tužilaštva, poput vrhovnog javnog tužioca, poput specijalnog tužioca, zatim najviše oficire vojske i policije na jednom mestu.
- To je za mene već jedan pokazatelj da će u narednom periodu doći pre svega do daleko bolje koordinacije između nadležnih državnih organa koja je u prethodnom periodu, po mojoj subjektivnoj oceni, u velikoj meri izostala - smatra Petrov.
Dodao je da kada se to desi, onda može da se govori o elementarnim pretpostavkama da se poziva na dijalog.
Petrov je naveo da se razgovori moraju voditi među političkim činiocima, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, koji su zaista spremni da shvate da ovde nije više reč ni o kakvoj borbi za vlast niti smeni vlasti, nego o zaštiti načela Ustava, osnovnih pretpostavki na kojima počiva naša država i svaka savremena država.
- Ako kod toga nema minimuma konsenzusa, onda nema ni uslova za dijalog - kaže Petrov.