"Nemam živce kao konj" Kad je Nenad Jezdić prekinuo aplauz zbog žene iz publike, brujala je cela Srbija, a reakcija Milana Marića se i danas pamti
Kada je u martu prošle godine Nenad Jezdić nakon izvođenja kultne monodrame "Knjiga o Milutinu" prekinuo aplauz publike, gotovo da nije bilo kolege koji nije podržao i razumeo ovaj potez glumca.
Nenad Jezdić već godinama izvodi monodramu "Knjiga o Milutinu", koja je zbog svoje popularnosti stekla status kultne izvedbe, a za nju se uvek traži karta više. Ipak, da među onima koji uspeju da dođu do karte i uživaju u Jezdićevom maestralnom izvođenju nema uvek baš fokusiranih na samu predstavu, najbolje svedoči snimak koji je tada nastao u Zvezdara teatru, a u kom glumac prekida aplauz i opominje gospođu iz publike koja je pola sata telefonirala.
Na snimku koji je osvanuo na Instagram nalogu Zvezdara teatra se vidi kako Nenad Jezdić na trenutak prekida aplauz nakon izvođenja monodrame, i to zbog žene koja je tokom predstave nonšalantno telefonirala, te je na taj način oponirala kako njega na sceni, tako i one koji su želeli da uživaju.
Nažalost, opomenuta žena nije bila jedina u publici koja je tada koristila telefon tokom trajanja monodrame "Knjiga o Milutinu", te je sem glumca i samo pozorište preko objave na društvenim mrežama skrenulo pažnju publici na pozorišni bonton.
Jezdić prekinuo aplauz nakon predstave
"Sinoć je nekoliko ljudi u publici koristilo svoje mobilne telefone za fotografisanje, dopisivanje, pa čak i polusatni razgovor!
Na kraju predstave glumac Nenad Jezdić se obratio publici rečima:
"Kad se trudiš da igrom demantuješ pisca koji je rekao 'da je Gospod hteo, ovakvu sudbinu bi dodelio narodu nekom čitljivijem, pismenijem, narodu nekom manje zaboravnom nego što smo mi Srbi. Pazite koliki je naš zaborav, kad mi dođemo u pozorište i telefoniramo pola sata. Bez prestanka telefoniramo. I vi mi, gospođo, oprostite što sam vas opomenuo, ali nemam živce kao konj, nisam mogao da izdržim. Pola sata ste bili na telefonu i ja sam vas video. I vidim vas, i sada vas vidim, praštajte ljudi, molim vas oprostite mi", rekao je Nenad Jezdić tokom obraćanja publici.
Telefonima nije mesto u pozorištu
U daljem delu pomenute objave, pozorište je još jednom decidno navelo da telefoniranju tokom trajanja predstave - nema mesta.
"Isključite telefone u pozorištu!
Vreme koje ste odvojili za predstavu nije vreme za telefoniranje. Ometate glumce koji igraju predstavu, kao i publiku koja poštuje pozorišni čin. U pozorištu je dozvoljeno da budete oflajn (koristite to pravo). I pomislite - šta poručujete sagovorniku kojem ste se javili na telefon tokom predstave", naveli su na kraju objave koju su sudeći po reakcijama, mnogi korisnici društvenih mreža tada podržali.
Jezdićevo obraćanje nakon prekidanja aplauza
- Moje obraćanje je usledilo nakon predstave. Već je na samom početku izvođenja bilo izvesnog fotografisanja. Ja svakako primetim kad ljudi fotografišu, ali oni malo upućeniji to rade bez blica i to je na neki način još i dopustivo. Međutim, kada ti sevaju blicevi u facu, to je posebno negativan osećaj, i glumački i intimni. Namera je bila da obraćanje bude podeljeno sa ljudima koji su prisustvovali predstavi, koji su sve primetili i verovatno i sami svedočili mojoj nervozi.
Takođe, nije reč o telefonskom razgovoru od pola sata, već je posredi bilo ono što se danas naziva četovanje, dopisivanje. Najnepodnošljivije je to što su glumci na sceni, zbog te podeljene pažnje koju moraju da zadrže, jako razdražljivi i potrebna im je dobra publika, kao što su i publici potrebni dobri glumci. U pozorištu se u tom smislu uvek događa jedna interaktivna razmena. Dovoljan je samo jedan u publici kome lice sve vreme sija i da glumac udari u nepremostiv bedem i zid.
Ja sam u takvim situacijama kao glumac, naravno, raspolućen. Polovina mene hoće da igra za onih 98-99 odsto ljudi koji su tu došli i koji imaju empatiju i koje vidim kako brišu suze i prave duboke uzdahe. Vidim kako ne mogu da se otmu utisku i jačini dela, i piščevog i rediteljskog. Zbog tih ljudi ne mogu da prekinem predstavu usred igranja i zbog tih ljudi sam u obavezi da je izguram do kraja i da je, što se kaže, proiznosim do kraja. Sa druge strane, naravno, svako kome to nije zanimljivo ima pravo da predstavu u bilo kom trenutku napusti.
Svesno sam napravio analogiju piščevu sa onim što se tog trenutka dešavalo. U predstavi je reč o Albanskoj golgoti i ogromnoj žrtvi koju je naš narod poneo i tematika je antiratna. Pisac sam kaže: ”Da je Gospod hteo da to svedočenje i takva sudbina, da se to pamti i da to ostane zapisano i opisano, Gospod bi ovakvu sudbinu dodelio nekom narodu pismenijem i čitljivijem. Narodu manje zaboravnom nego što smo mi Srbi”. Zato sam prisutnima rekao: ”Pazite vi koliki je naš zaborav kad nekog ni ta dva sata taj naš narodni greh ne može da ne odvuče na četovanje i telefon”.
Poklon, koji sam ja zapravo prekinuo, trebalo bi da bude svedočanstvo i epilog i glumačke igre i pozorišne pažnje i koncentracije publike. To je najintimniji čin između publike i glumca. Opet kažem - neka mi oproste ljudi koji su aplaudirali, ali mi u tom trenutku nije bilo do gromoglasnog aplauza, budući da zbog ometanja na neki način nisam bio u stanju da dam svoj maksimum. Još malo pa ću dvestoti put igrati ovu predstavu i svaki put se, uprkos i fizičkoj i mentalnoj iscrpljenosti, trudim da svakom izvođenju priđem kao jednako važnom i kao premijeri. Isto tako, jednako mi je važno da sa apsolutno svakim ko dođe na tu predstavu razmenim emocionalnu interakciju i empatiju - izjavio je glumac tada za Blic.
"Vinovnike tog nepristojnog događaja zamolio da mu oproste"
- Bilo kakvo izjednačavanje autentičnog pozorišnog, fiktivnog trenutka sa onim realnim smatram duboko antipozorišnim činom. Ali, sa ovim zaključujem, kao što sam to rekao i publici sinoć, a sve sam ljude i vinovnike tog nepristojnog događaja zamolio da mi oproste, ja nemam živce kao konj.
Svesno sam želeo da prekinem poklon. Vaspitan sam, školovan i naučen, da poklon bez obzira na gordost publike ili protagonista sa scene, završni čin zahvalnosti glumaca na pažnji publike i publike na trudu glumaca. Za 30 godina bavljenja ovim poslom nikada nisam zanemarivao meru truda koji je potreban publici u koju verujem. I nikada nisam sumnjao u moju, u srpsku, i beogradsku publiku. Ni sada ne sumnjam. I mislim da je ovo bio čin pojedinca - poručio je tada glumac.
Milan Marić ga i tada javno podržao
Glumac Milan Marić je nakon ovog događaja na društvenoj mreži X podelio snimak govora Nenada Jezdića u Zvezdara teatru, te napisao:
"Jezda ovde igra monodramu od dva sata i jedini partner mu je publika. Teško je održati pozorišnu iluziju i sa ansamblom ukoliko je neko konstantno telefonom “razbija”, a kamoli sam. Pride, ne ometate samo nas na sceni, ometate publiku, koju izbacujete iz predstave na taj način."
Potom se nadovezao:
"I tvrdim vam da većina glumaca neće reagovati na jedno ili dva zvona u publici (to je, nažalost, već postala praksa) jer može svima da se desi. Problem je što su ljudi počeli da se javljaju na pozive tokom predstave i to je onda stvarno situacija koja je u najmanju ruku - čudna", zaključio je.
Komentari ispod Marićevih objava su se nizali, a na jedan od njih je i odgovorio.
"Trebalo je da prekine i da je zamoli da izađe i lepo da se vidi ko je", predložila je jedna korisnica, na šta se glumac nadovezao:
"To je baš poslednja opcija jer onda je sa predstavom gotovo. Jedino što dobiješ na taj način je skandal i nezadovoljstvo svih."
Podsetimo, Milan Marić je, pored glumice Vesne Stanković, javno stao u odbranu Nenada Jezdića koji se našao na meti blokadera jer je tokom poklona publici nakon izvođenja predstave "Putujuće pozorište Šopalović" odbio da pokaže studentski indeks.
Video: Nenad Jezdić o Žarku Lauševiću, Jagošu Markoviću i Draganu Nikoliću