KOLIKO BI JEDNA OD NAJMOĆNIJIH VOJSKI U EVROPI IZDRŽALA U RATU SA RUSIJOM: Nova analiza je razočaravajuća, srušene su sve iluzije
Rat u Ukrajini uskoro ulazi u svoju petu godinu, sa misterioznim incidentima takozvanog „hibridnog ratovanja“ koji se gomilaju širom Evrope, a vojni lideri u Velikoj Britaniji upozoravaju da se zemlja mora pripremiti za rat ako želi da ga izbegne.
Ali ako se desi nezamislivo i izbije sukob sa Rusijom, pitanje je da li bi Velika Britanija mogla da se bori duže od nekoliko nedelja, analizira BBC.
Reči ruskog predsednika Vladimira Putina od 2. decembra su neprijatan podsetnik da rat između Rusije i NATO-a nije toliko daleka mogućnost koliko su se mnogi nadali.
„Ne planiramo da ratujemo sa Evropom. Ali ako Evropa to želi i počne, mi smo odmah spremni“, rekao je Putin, optužujući evropske zemlje da ometaju napore SAD da donesu mir Ukrajini. Iako je izuzetno malo verovatno da bi se Velika Britanija ikada sama našla u ratu sa Rusijom, bez podrške svojih saveznika u NATO-u, tenzije su evidentne.
Nedelju ili dve borbe, i to je to?
Na nedavnoj konferenciji u Londonu, „Borba u dugom ratu“, koju je organizovao Kraljevski institut ujedinjenih službi, tink-tenk, vojni i politički zvaničnici raspravljali su o tome da li britanske oružane snage mogu da izdrže dugotrajan sukob.
„Ostaje malo dokaza da Velika Britanija ima plan za rat koji traje duže od nekoliko nedelja“, tvrdi Hamiš Mandel iz Rusije.
„Medicinski kapaciteti su ograničeni. Sistemi snabdevanja su spori... Britanski plan za masovne žrtve izgleda da se zasniva na pretpostavci da neće biti žrtava.“ On ovo, sa klasičnom britanskom uzdržanošću, naziva „optimističnom pretpostavkom planiranja“.
Dodaje da dug rat zahteva adekvatnu podršku. „Potreban je drugi ili čak treći ešelon; osoblje, platforme i logistički lanci koji mogu da apsorbuju gubitke i nastave borbu. Pa ipak, ta dubina je primetno odsutna iz trenutnog dizajna britanskih snaga.“
Ruska vojska: Nizak kvalitet, ali ogromna masa
Džastin Kramp, izvršni direktor privatne obaveštajne firme Sibilina, slaže se. „Postoje nedostaci u municiji, artiljeriji, vozilima, protivvazdušnoj odbrani i ljudima, sa ograničenom ili nikakvom mogućnošću da se popune jedinice ili zamene žrtve“, kaže Kramp. Rat u Ukrajini je pokazao dve ključne lekcije: dronovi su postali sastavni deo modernog ratovanja, a „masa“, ili sama količina ljudi i opreme, ostaje ključna.
Iako je ruska vojska generalno niskog kvaliteta — loše opremljena, vođena i hranjena — njena veličina je ogromna prednost.
Britanska obaveštajna služba Ministarstva odbrane procenjuje da je Rusija pretrpela više od 1,1 miliona žrtava od početka invazije u februaru 2022. godine, uključujući ubijene, ranjene, zarobljene i nestale.
Čak i konzervativne procene pokazuju da je broj ruskih žrtava 150.000. Ali Rusija je do sada uspela da zameni svojih procenjenih 30.000 mesečnih žrtava svežim snagama. Ruska ekonomija je na ratnom nivou više od tri godine. Fabrike masovno proizvode dronove, rakete i artiljerijske granate, a zapadnoevropskim fabrikama bi bile potrebne godine da se približe tom nivou proizvodnje. „Kopneni rat u Ukrajini je nesumnjivo pokazao da je masa apsolutno vitalna za svakoga ko će se suočiti sa Rusijom na kopnu“, kaže Kir Džajls, stručnjak za Rusiju u tink-tenku Čatam Haus.
Propali razgovori o vojnom roku
Dok su Francuska i Nemačka nedavno pokrenule inicijative za oživljavanje dobrovoljne regrutacije, ideja o obučavanju „građanske vojske“ u Velikoj Britaniji, koju je predložio bivši načelnik vojske, general ser Patrik Sanders 2024. godine, brzo je odbačena. „Mislim da je to kulturna stvar unutar Velike Britanije“, kaže Ed Arnold, viši istraživač u Rusiji.
„Zemlje koje sada razmatraju regrutaciju – poput Švedske, Nemačke i Francuske – kulturno i dalje imaju institucionalno sećanje na taj sistem. Nismo imali nacionalnu službu od 1960-ih.“
Ser Ben Volas, ministar odbrane od 2019. do 2023. godine, bio je direktan: „Realnost je da naše oružane snage ne mogu da prežive na dijeti vladine propagande, dugoročnih obaveza potrošnje i prazne retorike.“
Rusija troši 7% BDP-a na odbranu, a Britanija 2,5%
Portparol sadašnjeg ministra odbrane Džona Hilija odbacio je tvrdnje kao „neosnovane“, navodeći povećanje budžeta, nove ugovore i investicije.
Ali ovde se ne radi o stranačkoj politici, već o tome da li je britanska odbrana toliko dugo nedovoljno finansirana da je zemlja sada opasno ranjiva, posebno u protivvazdušnoj odbrani.
Na kraju Hladnog rata 1990. godine, Velika Britanija je trošila 4,1% BDP-a na odbranu. Danas se vlada bori da ispuni cilj od 2,5% do 2027. godine, dok Rusija troši blizu 7%.
Na papiru, britanska vojska ima oko 74.000 vojnika, ali stvarni broj vojnika spremnih za raspoređivanje je samo 54.000. To je manje od prosečnog broja žrtava koje Rusija pretrpi za dva meseca u Ukrajini.
Prva tačka potencijalnog sukoba
Vojni lideri NATO-a strahuju da bi, ako Putin postigne svoje ciljeve u Ukrajini, mogao da traži nove mete.
Jedna potencijalna žarišta je Suvalkski koridor, pojas zemlje od 100 km između Poljske i Litvanije koji odvaja Belorusiju od ruske eksklave Kalinjingrad. Zauzimanje tog koridora bi Moskvi dalo direktan kopneni pristup Baltiku.
Druge mete bi mogle biti baltičke države - Estonija, Letonija i Litvanija. Sve imaju ruske manjine, što bi Putin mogao da iskoristi kao izgovor za invaziju pod maskom „zaštite“.
Grad Narva u Estoniji, gde većina stanovništva govori ruski i nalazi se odmah pored ruske granice, očigledna je meta. Oko 900 britanskih vojnika je stacionirano u Estoniji, a u slučaju rata, ovaj broj bi se hitno povećao.
Treća moguća žarišta je arktički arhipelag Svalbard, kojim upravlja Norveška, ali gde Moskva već ima uporište u rudarskom gradu Barencburgu.
Uloga NATO-a
Međutim, teško je zamisliti da Velika Britanija mora sama da se bori protiv Rusije. „Čisti sukob između Velike Britanije i Rusije je malo verovatan“, kaže Kramp. „Definitivno bismo se borili sa saveznicima, iako bi Rusija najverovatnije pokrenula sukob samo ako bi osetila da je NATO pred kolapsom.“
Ključna nepoznanica je američki predsednik Donald Tramp. Iako lideri NATO-a uveravaju da su SAD posvećene odbrani saveza, mnogi nisu toliko sigurni. Da li bi Tramp, na primer, krenuo u rat da brani estonski grad Narvu?
„Ne postoji univerzalni odgovor na to šta je Velika Britanija zapravo sposobna, jer postoji toliko različitih situacija u kojima bi Rusija mogla da je izazove“, zaključuje Kir Džajls iz Čatam Hausa. Kao društvo, Velika Britanija - za razliku od Poljske, Finske i baltičkih zemalja - verovatno nije spremna za rat. Ozbiljne pripreme bi bile skupe, nepopularne i politički rizične. Ali Džajls nudi britanskoj javnosti neke otrežnjujuće savete: „Shvatite da su prava, slobode i prosperitet koje uzimaju zdravo za gotovo zapravo ugroženi i da sloboda ne dolazi besplatno. Shvatite da će se životi morati promeniti. A koren problema je u Moskvi.“
(Kurir.rs/BBC/Jutarnji.hr/Prenela: M. V.)