Jedno mesto na Baltiku figurira kao buduća tačka gde će se sukobiti Rusija i NATO pakt! U novom strateškom konceptu NATO Suvalki koridor je trenutno najuzavrelija tačka za koju su zaintersovani vojni planeri Severoatlanske alijanse.
Krajem januara 2022. manje od mesec dana pre početka rata u Ukrajini pojavile su se informacije da Poljska zajedno sa Letonijom i Litvanijom planiraju da navodno u poptuno zatvore granicu sa Rusijom, odnosno ruskom eksklavom Kalinjingrad, ali i granicu sa Belorusijom, sa čime bi se prekinula veza Rusije sa ruskom teritorijom.
Jedina kopnena veza između Kalinjingrada i Belorusije je inače Suvalki koridor dug 65 kilometara koji NATO koristi za snabdevanje baltičkih država oružjem i bojnom opremom.
Ime koridora dovodi se u vezu sa istoimenim gradom na severoistoku Poljske uz samu granicu sa Litvanijom. Zapravo to je međa četiri države Poljske, Litvanije i Belorusije i Rusije (ekslava Kalinjingrad) na samom obodu Baltičkog mora.
Sve je počelo od izjave ukrajinskog ambasadora Andrija Deščica, koji je naveo da njegova zemlja pregovara sa Poljskim i baltičkim državama o zatvaranju granica sa Rusijom i Belorusijom.
„Mi (ukrajinska strana) pregovaramo sa Ministarstvom infrastrukture Poljske, sa vladom Poljske kako bismo potpuno zatvorili granice (između Poljske i Belorusije). Čak i ako odluka ne bude doneta u EU nivou“, rekao je tada Deščica.
On je rekao i da je Ukrajina apelovala na Litvaniju, Letoniju i Estoniju, „da u isto vreme ove zemlje zatvore svoje granice sa Ruskom Federacijom i Belorusijom“.
Prema njegovom mišljenju, ako se baltičke zemlje odluče na takav korak, za takve mere neće biti potrebna nikakva posebna dozvola Evropske unije. U ovom slučaju, svaki transport iz i u Rusiju preko Letonije, Litvanije i Estonije može biti blokiran.
Inače Litvanija i Poljska su duže vreme razvile zajednički plan odbrane koridora Suvalki- strateškog pravca. Ono čega se Vilnjus pribojava jeste da će Rusija i Belorusija tenkovima i vojskom u zajedničkoj operaciji blokirati ovaj strateški komunikacioni pravac, sa čime će ova članica EU i NATO biti potpuno odsečena od ostatka Evrope, a time i još dve države Letonija i Estonija.
Pa, tako su navodno obe zemlje već izradile detaljan plan odbrane ovog koridora. Naime, formirana bi bila zajednička poljsko-litvanska jednica, odnosno borbena grupa koja bi imala samo jedan zadatak da izdrži koliko god može dok ne stigne pojačanje litvanske i estonske armije, kao i NATO borbenih grupa koje su stacionirane na Baltiku.
U planu koji navodno postoji utvrđena je lokacija jednica gde će biti položaji ako Rusi krenu tenkovima, manevar borbenih grupa, vatrena podrška i PVO koja treba da zaustavi borbenu avijaciju i helikopterski desant.
Ovde, valja dodati da su stratezi NATO pakta više puta izjavljivali, da ako Rusija odluči da napadne NATO i EU članice rat će početi na Baltiku. To su svojevremeno potvrđivali u decembru 2021. ruski vojni analitičari u tok šou emisiji kod Vladimira Solovjeva, što je zapadnim zemljama bio znak da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini, nego da će napasti i baltičke države, ali i Poljsku i spojiti Kalinjingrad.
Upravo to bi moglo da se desi kod grada Suvalkija. Sam region Suvalki je zemlja šuma, močvara i jezera. Od Suvalkija na istoku do Alitusa, postoji uski nasip kroz močvarnu šumu i dugo je bio glavni putni put. U Velikom ratu topografske barijere pokrajine Suvalki pokazale su se preteškim za nemačku vojsku. Nemci su se suočili sa skoro potpuno istim topografskim karakteristikama koje su otežale kasnije kretanja Rusa na zapad. Noćna mora gora od beloruskih močvara.
Ono od čega Zapad najviše strahuje jeste upravo spajanje enklave Kalinjingrada i Belorusije, i stvaranja bastiona odakle bi mogli vojno da udružene snage Rusije i Belorusije krenu na sever, jug ili zapad.
NATO pakt, kao alijansa koja ništa ne prepušta slučaju procenila je da je upravo ovaj deo Poljske najznačajniji i najvitalniji za samu alijansu, jer upravo kada bi došlo do rata sa Rusijom na Baltiku, tuda bi trebala da prođe vojska članica NATO do ugroženih područja napadom Rusije. Uski kopneni koridor između Poljske i Litvanije, deonica Suvalki-Kaunas, bio bi ključan za prebacivanje snaga NATO-a na Baltik.
E sad planeri NATO smatraju da na tom putu te snage bile bi ugrožene od strane ruske vojske iz enklave Kalinjingrad, kao i od snaga grupisanih u Belorusiji. Tu se misli podjednako na rusku i belorusku armiju. Naime, NATO doživljava belorusku vojsku kao de facto, premda i ne de iure kao deo ruskih oružanih snaga. Upravo sinhronizovani napad koji bi krenuo sa boka presekao bi Baltik i Poljsku i time omogućio da ruska vojska pregazi za svega nekoliko dana Estoniju, Letoniju i Litvaniju.
Planeri alijanse smatraju ovaj koridor simbol slabosti Zapada, odnosno, to je „ahilova peta“ poljske odbrane. To su uočili i Poljaci daleke 2016. jer sposobnost Baltika da se održi zavisi od toga koliko će vojska moži da drži otvoren ovaj koridor da kroz njega stignu kao pomoć američki tenkovi i vojska.
E sad najgora noćna mora za NATO su loše komunikacije i infrastruktura, jer problem je težina NATO oklopa. Saobraćajnice, mostovi nisu sposobni da izdrže nosivost tenkova i oklopnih vozila od 70-75 tona. Mostovi preko reke Visle mogu da izdrže nosivost do maksimalno 50 tona, a to je pogodnost za ruske tenkove čija težina ne prelazi 43 tone.
Poljaci smatraju da u toj zoni oni i alijansa pre svega SAD nemaju dovoljno pontonskih mostova u slučaju da dođe do rušenja mostova, a većinan ije pogodna za velike reke u Evropi. Pri tome problem su i amfibijske sposobnosti ruksih tenkova i BVP koje su mnogo bolje nego zapadne. Sve ove anomalije predstavljaju glavobolju za NATO.
Fluda koridor
Za NATO koridor Suvlaki faktički ima isti značaj kao i koridor Fluda za vreme Hladnog rata u Nemačkoj, koji je do 1989. bio ključni koncept NATO odbrane Evrope od invazije snaga Varšavskog pakta.
Koridor Fluda jebio zapravo najpogodnije mesto gde je Sovjetski Savez mogao da krene u invaziju na Zapad i da oklopne i mehanizovane divizije Sovjetske vojske podele NATO saveznike na dva dela i munjevito izoluju Frankfurt, koji je centar za NATO logistiku na tlu Evrope zbog svojih baza i velikog vojnog aerodroma. Zato pitanje svih pitanja odbrane Nemačke bilo je kako sačuvati „Fluda koridor“, koji je bio isto važan kao i Koridor Hof.
Vizija kako bi teklo zauzimanje
Studija koju je napravila korporacija RAND 2016. navodi da bi ruska vojska sa tenkovima mogla da pregazi Estoniju, Letoniju i Litvaniju za svega tri dana. Procena je da bi Riga i Talin bili zauzeti za svega 60 sati. Ovde bi to moglo lako da se izvede upadom diverzantskih grupa u kamionima koji prevoze humanitarnu pomoć iz Belorusije do ugrožene zone Kalinjingrad. Ono što NATO bode uči jeste što se linije snabdevanja NATO i Rusije koje teku do enklave Kalinjingrad seku upravo kod Suvlakija.
Javnost na Zapadu o značaju koridora Suvalki zainteresovao je bivši komandnat NATO u Evropi general Ben Hodžis. Sad je u penziji. On je o ovom koridoru govorio prvi put decembra 2015. i o njegovoj opasnosti da se zauzme i da u toj zoni kako Rusi u Kalinjingradu, tako i Beloruska vojska u toj državi imaju na rastojanju od 95 kilometara u zoni tog koridora velike vojne poligone na kojima se odvijaju vojne vežbe Zapad i koje NATO, pa i ovja general smatra da su nedovoljno transprentne i mogu da posluže za presecanje ovog koridora.
Pola godine kasnije u tu zonu prva je ušla mehanizovana pešadija sa oklopnim borbenim vozilima točkašima tipa Strajker, koji su pordefilovali ovom zonom. Već 2017. NATO je u toj zoni razmestio 3.200 vojnika koji su fomrirani u četiri borbene grupe jačine svaka od 600 do 1.000 vojnika. Naravno ključna uloga odbrane ovog koridora poverena je Poljskoj, ali ono od čega se najviše strahuje jeste brza mobilizacija ruske vojske.
Hipotetički odbrana ovog koridora predviđa sinhronizovani udar sa mora i vazduha po Klinjingradu, pa i po Sankt Peterburgu kako bi se Rusiji naneli ogomni gubici i zaustavilo zauzimanje ovogo koridora
RAND korporacija predviđa da bi za odbrnau ovog koridora bilo potrebno sedam mehanizovanih brigada, uključujući i tri teške oklopne brigade, podržane iz vazduha i sa mora, kao bi porazili Rusku vojsku.
Da li će to zaista biti relani scenario niko ne može da predvidi iako je Rusija davno upozorila prvog trampovog minista odbrane Džejms Matisa, koji se razišao sa njim oko Avganistana da ukoliko dođe do rata na Baltiku biće spremni da upotrebe i nuklearno oružje. O tome je u svojoj knjizi o Trampu pisao i čuveni novinar Bob Vudvord.
Da li će ako plane Ukrajina, ratni požar planuti i u koridoru Suvlaki za sad ne može niko da predvidi. Mogi analitičari smatraju da bi to onda bio Treći svetski rat.
(TV Front, Andrej Mlakar)
NE PROPUSTITE
