Ugurao mi "soma" i otrčao, a ja sam tražio samo vatru: Penzioner Miroljub postavio momku ispred kladionice pitanje pa ostao zatečen
Ponekad je dovoljan običan izlazak po hleb da se pretvori u malu životnu epizodu. U beogradskom kraju, između kladionice, samoposluge i berbernice, penzioner beleži jedan sasvim običan dan, onakav kakav samo Karaburma ume da priredi.
U jednoj sasvim bezazlenoj molbi za upaljač, desilo se nerazumevanje koje je iznenadilo jednog penzionera i jednog mladića. Momak je pomislio da pomaže čoveku u nevolji, a penzioner je shvatio da je, makar na trenutak, izgledao kao neko kome je pomoć potrebna.
- Crtica jednog zaludnog penzionera. Pođem u samoposlugu kad tamo gužva. Stgla sveža roba, žene se razgrabljuju, ne možeš da priđeš. Stanem ispred kladionice. Rešim da popušim cigaretu kad da se mašim za džep, nisam poneo upaljač - počeo je priču penzioner sa Karaburme Miroljub.
Izlazi momak iz kladionice sa cigaretom u ruci.
- "Brate, (obratim mu se u njegovom žargonu) mogu li da zapalim!", on odgovara: "Kako da ne, može ćale, i evo ti "soma", znam kako je kad se nema." Taman da mu odgovorim, ugura mi "soma" u džep, ostavi i upaljač i otrča - napisao je Miroljub na svom Fejsbuku.
Pogledao se u izlog i nastavio pravo ka berberinu.
"Jel može šišanje i brijanje?", upitao je.
- "Kako da ne može. Krajnje je vreme bilo!" Oćutim i odem u samoposlugu po hleb i novine, Valjda je prošla gužva. Plaćam na kasi kad će kasirka: "Jao komšija, ala smo se picnuli. Mora da je neka prevara u pitanju." Istrčim iz samoposluge. Šta ćeš brale, Srbija je ovo, Karaburma - dodao je.
Miroljub je objavio i dve fotografije, pre i posle šišanja. Ošišao se i skratio bradu do neprepoznatljivosti, a korisnici su se našalili da nije ni čudo što mu je kasirka postavila ono pitanje.