"Zatekao sam sve poklano oko kuće, 3. dan posle Oluje": Ispovest legende jugoslovenske košarke kog su Hrvati obožavali! 14 godina bio bez posla
Legendarni košarkaš Nikola Plećaš danas ima 77 godina i živi u Zagrebu, iako svoje srpsko poreklo nikada nije krio - niti ga se odrekao ni u najtežim vremenima na ovim prostorima.
A i te kako je imao problema zbog njega, posebno devedesetih godina kada su vladale nikad veće podele.
Plećaš je iz ličkog sela Bruvno, koje je nedaleko od Gračaca, samim tim i od Knina, a u kome mu je srušena porodična kuća tokom Oluje. U zločinačkoj akciji koja je početkom avgusta izvedena na prostoru Republike Srpske Krajine, u kojoj je proterano više od 200 hiljada stanovnika, nije pošteđeno ni ognjište srpske porodice Plećaš koja je izrodila i odgojila petoro dece, čak dala i jugoslovenskog reprezentativca bivšoj državi.
- Rođen sam u Bruvnu u Lici i moram da priznam da je tamo sada pustoš", pričao je Nikola Plećaš u intervjuu za podkast "Vida" kada se dotakao i teških trenutaka devedesetih godina: "Mnogo je napuštenih kuća koje nisu obnovljene. Porodično smo pomogli i obnovili svoju kuću, mi tad nismo čekali državu. Bila je devastirana, bilo je jako ružno. Došli smo treći dan nakon Oluje i našli pobijenu stoku, zatvorene pse... Ta kuća nije bila na putu vojsci. U šali volim da kažem da je to bilo 'oslobođenje' - dodao je Plećaš aludirajući da su posle prolaska vojnika usledile pljačke.
Ko je Nikola Plećaš?
Nikola Plećaš se iz Bruvna preselio u Zagreb sa svega šest godina i od malih nogu je bio zaljubljen u sport. Prvo se bavio rukometom, a onda košarkom koja mu je postala "centar sveta".
Proveo je deset godina u Lokomotivi iz Zagreba (Cibona), s kojom je bio osvajač Kupa Radivoja Koraća 1972. godine, da bi potom bio i u Kvarneru iz Rijeke. Kao član reprezentacije Jugoslavije osvojio je srebro na Olimpijskim igrama 1968. godine u Meksiku, dok ima i zlato i srebro sa Svetskog prvenstva 1970. i 1974. godine, odnosno još četiri medalje sa prvenstava Evrope - dve zlatne i dve srebrne.
Bio je jedan od najtrofejnijih igrača svoje generacije, ali mu je reprezentativna karijera prekinuta i "otpao" je sa spiska za Olimpijske igre 1976. godine u Montrealu jer je snimio reklamu za "Frank" čajeve.
Time je navodno prekršio olimpijsku povelju i načela amaterskog sporta, a da stvar bude bizarnija - scenario za reklamu potpisao je tadašnji selektor Mirko Novosel. S obzirom na to da je na turnir otišao i Andro Knego, koji je takođe bio u reklami, mnogi smatraju da su se neke druge stvari umešale i da je precrtan jer je nekome smetao.
Od "Svetog Nikole" do nepoželjnog
Nikola Plećaš je bio najbolji strelac prvenstva Jugoslavije i rekorder sa 67 poena postignutih na meču protiv Partizana (i to pre uvođenja trojke), tako da je u Zagrebu dobio nadimak "Sveti Nikola". Ali, od početka sukoba devedesetih, pa i ranije, mnogi su mu okrenuli leđa.
- Od devedesetih ne mogu naći nikakav posao. Ja sam 14 godina već nezaposlen, znači nekome je to smetalo - rekao je Nikola Plećaš u istom podkastu kod novinara Lade Tomičića objasnišvi šta je to uticalo na to da bude nepoželjan: "Jako su mi zamerali što sam 1991. prihvatio biti šef struke u banjalučkom Borcu. To mi prigovaraju i prenose mi do danas, ali ne prenose da 14 godina nisu hteli da me zaposle".
Nikola Plećaš nije jedini Srbin kome se isto ovo dogodilo u Zagrebu, i uopšte u Hrvatskoj, a ističe da mu je makar malo pomogla popularnost koju je imao kao sportista.
- Verujem da je moja popularnost uticala da sam s te strane imao određeni mir. Nisam doživeo nikakva fizička maltretiranja, svi ljudi su se ophodili normalno i sasvim u redu. Međutim, očigledno se to odrazilo na drugi način da nisam mogao da dobijem posao - ispričao je čuveni košarkaš.
Uprkos svemu nije hteo da se vrati u Beograd
Otkrio je i da mu je bivši predsednik Srbije Boris Tadić ponudio da se preseli u Beograd, gde bi primao nacionalnu penziju koju zakonski dobijaju i drugi osvajači medalja na velikim takmičenjima, ali je on to odbio iako je bio bez ikakvih primanja.
- Imam veliku porodicu, i sa moje i sa ženine strane. Plašio sam se da će se to politički, pa i fizički, odraziti prema osobama koje su sa mnom u kontaktu. To je bio jedan od osnovnih razloga da nisam pristao da se preselim u Beograd i dobijam te novce, koji su bili duplo veći od ovog što danas dobijam od našeg ministarstva za sport - rekao je Plećaš.
S druge strane u Hrvatskoj je dobio državnu nagradu za životno delo u sportu "Franjo Bučar", koju mu je dodelio nekadašnji hrvatski predsednik Stipe Mesić.
- Čudno mi je da sam prvo dobio orden od države Hrvatske, a tek onda su usledile nagrade od Grada Zagreba, Hrvatskog olimpijskog odbora i ostalih. Biti legenda je lepo, ali od toga se ne živi. Istina je i da ta pažnja, da me ljudi primete na ulici, čoveku godi. To je lepo. Nemam nikakvih opasnosti niti maltretiranja, što sam ja taj koji jesam i što živim u ovom gradu. Štaviše, mislim da je ljudima drago jer sam ipak zagrebački sportista i košarkaš, koji je na određeni način pomogao pri pravljenju dvorane 'Kutije šibica', a kasnije igrao za Evropu protiv SAD na otvaranju Doma sportova. To ljudi pamte i vrlo rado me zaustave i popričaju."
Na kraju intervjua je istakao da oseća pripadnost svuda u bivšoj Jugoslaviji i svim republikama jer je u njegovo vreme bio lepo dočekivan na putovanjima na kojima nije bilo nikakvih granica. "Nadam se da će opet doći vreme da će biti nekakva zajednica i da ćemo slobodno govoriti da pripadamo ovom podneblju", zaključio je "Sveti Nikola".
Prisetio se Plećaš i svoje rodne Like.
- Rodio sam se u Bruvnu u Lici i moram priznati da je tamo sada pustoš. Ima dosta kuća koje su napuštene, koje nisu obnovljene... Mi smo pomogli kao familija da se naša kuća obnovi, nismo čekali državu. Bila je devastirana, bilo je jako ružno. Došli smo treći dan nakon Oluje i našli ubijenu stoku, zatvorene pse... Ta kuća nije bila na putu vojske. Ja u šali volim reći da je to bilo 'oslobođenje' - kaže Plećaš.
Kurir/ Mondo