Demencija kod pasa je češća nego što mislite: Ovo su prvi znaci "psećeg Alchajmera" koje vlasnici ignorišu
Naši kućni ljubimci sada mogu živeti mnogo duže, ali se suočavaju sa povećanim rizikom od kognitivnog pada sličnog ljudskoj demenciji, kako stare.
Kod pasa, poremećaj se naziva sindrom kognitivne disfunkcije (SKO), a suptilna, ali progresivna bolest može se javiti veoma sporo, koju teško mogu da primete čak i najposvećeniji vlasnici kućnih ljubimaca.
Slično ljudima sa Alchajmerovom bolešću, najčešćim oblikom demencije, psi sa CDS-om mogu razviti oštećenja u učenju, pamćenju i izvršnim funkcijama.
Neurološki znaci su "veoma nespecifični", ali mogu uključivati dezorijentaciju, izmenjene društvene interakcije, anksioznost ili poremećaje u ciklusu spavanja i buđenja. Pas može zaboraviti gde mu je činija za vodu, izbegavati ljude ili biti previše posesivan. Može više da laje ili čak zavija bez jasnoh uzroka, da pravi nered po stanu ili kući, ali i da manje drema i besciljno šeta noću.
Postoji čak i akronim kako bi vlasnici mogli da zapamte: DISHA (A), što je skraćenica od dezorijentacija u poznatim okruženjima, promene u interakcijama, promene ciklusa spavanja i buđenja, prljanje kuće i promene u nivoima aktivnosti. Ponekad se agresija i anksioznost dodaju kao dodatna A.
Što se pre ove promene primete, to bolje, jer se kognitivni pad kod kućnih ljubimaca može pogoršati za nekoliko meseci. Iako ne postoji lek za "pseću demenciju", testiraju se tretmani koji mogu poboljšati kvalitet i dužinu života starijeg psa.
- Nažalost, kada klinički i bihevioralni znaci postanu toliko ozbiljni, prekasno je: teške kliničke manifestacije su strogo povezane sa teškom neurodegeneracijom, što je progresivno i nepovratno stanje - napisali su istraživači u pregledu o CSD-u, objavljenom ranije ove godine.
- Ovakva situacija dovodi do razdražljivosti i frustracije vlasnika, što su svi elementi koji doprinose pogoršanju odnosa sa njihovim psima, bez obzira da sve te stvari utiču i na dobrobit životinja - dodaje se u radu.
Kako zaštititi pse?
Neki koraci koje vlasnici mogu preduzeti da bi zaštitili svoje pse mogu uključivati blokiranje opasnih delova kuće, kao što su stepenice, povećanje šetnji kako bi se smanjile nezgode u zatvorenom prostoru ili uvođenje lekova, kao što je melatonin.
U SAD, farmaceutski selegilin se često preporučuje psima kojima je dijagnostikovan kognitivni pad povezan sa starenjem, iako je njegova efikasnost neizvesna.
Selegilin je jedini lek koji je odobrila Američka agencija za hranu i lekove za lečenje sindroma Krajnjeg Sindroma Demencije (CDS). Međutim, kod ljudi je proglašen neefikasnim lekom za demenciju.
S obzirom na nedostatak uspeha sa lekovima, istraživači sa Univerziteta u Adelejdu u Australiji istražuju da li posebne vežbe treninga mogu poboljšati kogniciju kod starijih pasa sa ovim poremećajem.
- Neke studije ukazuju da je čak 60 procenata starijih pasa, koji imaju više od 11 godina, pogođeno psećom demencijom - rekla je veterinarka Univerziteta u Adelaidi, Trejsi Tejlor.
- Često vlasnici misle da je njihov pas samo usporen zbog godina, ali simptomi poput gubljenja kod kuće, promene interakcije prema drugim psima ili ljudima i prazno gledanje mogu biti znaci CCD-a - objasnila je veterinarka.
Skale za određivanje poremećaja
U zavisnosti od regiona, psu se može zvanično dijagnostikovati CCD ako ispunjava utvrđene skale, uključujući skalu za demenciju pasa (CADES), skalu za procenu kognitivnih sposobnosti pasa (CCAS) ili skalu za procenu kognitivnih disfunkcija pasa (CCDR).
Ali bez standardizovanog testa ili pouzdanog biomarkera, istraživači još rade na tome kako najbolje dijagnostikovati poremećaj.
Nedavna studija sprovedena na 70 pasa starijih od sedam godina koristila je CADES dijagnozu i otkrila je da je skoro 66% svih pasa pokazalo kognitivnu disfunkciju, a 11% tešku disfunkciju.
Nije jasno da li ove stope važe i za druge skale koje se koriste za procenu CCD-a. Trenutno, jedini način da se donese konačna odluka o CCD-u jeste analiza mozga psa nakon smrti.
Zanimljivo je da mozgovi pasa koji su uginuli sa ovim poremećajem pokazuju mnoge iste markere kao i ljudski mozgovi pogođeni Alchajmerovom bolešću, uključujući proteinske spletove i nakupljanje amiloidnih plakova.
Zbog toga su naši psi zanimljivi životinjski modeli za ono što se dešava u našem mozgu.
U radu objavljenom u septembru 2025. godine, tim neuronaučnika u SAD tvrdio je da su, za razliku od glodara, psi koristan model za demenciju jer dele ljudsko okruženje i povezane faktore rizika.
Neki od istraživača su deo Projekta starenja pasa na Univerzitetu u Vašingtonu, koji ima za cilj ne samo da produži životni vek naših kućnih ljubimaca, već i da poboljša ljudsko zdravlje.
Oni pišu: "Pas koji živi sa ljudima pruža model bolesti koji je u suprotnosti sa životinjskim modelima koji žive u visoko regulisanim, neprirodnim domenima kao što su laboratorije ili odgajivačnice. Ako CCD može poslužiti kao veliki model životinjske bolesti za Alchajmerovu bolest kod ljudi, translaciona moć budućih studija na psima mogla bi značajno unaprediti ljudsku medicinu".
Naučnici smatraju da će dalja istraživanja na psima dati važna zapažanja i rezultate koji će biti od koristi i ljudima, i ljubimcima.
Kurir.rs/ RTS/ Science Alert