SRPSKE PORODICE S KOSOVA I METOHIJE OTVORILE VRATA SVOJIH DOMOVA ZA VASKRS: Dan s posebnom toplinom, vera je naša vodilja i koren koji nas veže za rodnu grudu!
Vaskrs je za Srbe na Kosovu i Metohiji mnogo više od praznika - to je tiha, ali nepokolebljiva potvrda života, vere i opstanka. To je dan kada zvona na crkvama odjekuju jače nego ikada, noseći poruku pobede života nad smrću, vere nad strahom i nade nad svakim iskušenjem. U tom svetlom jutru, radost praznika ne dolazi samo iz običaja, već iz duboko ukorenjene snage da se istraje, da se sačuva ono najvrednije - porodica, ognjište i vera.
Praznik sa posebnom težinom, okuplja porodice ne samo oko trpeze, već oko sećanja, korena i nade da će budućnost doneti mir i sigurnost. Uprkos izazovima koje svaki novi dan donosi, duh praznika se čuva i prenosi sa kolena na koleno, pokazujući doslednost u svemu. Povodom današnjeg praznika, vrata doma otvorile su nam porodice sa juga naše pokrajine.
Porodica Stojković iz Parteša kod Gnjilana, podelila je sa nama proslavu Vaskrsa. Zoran i Milica Stojković, roditelji dva dečaka, kažu da se s pripremama za Vaskrs kreće na Veliki petak, kada se farbaju jaja, a svaki član daje svoj doprinos u farbanju.
- Prvo jaje je crveno, ono se označava kao čuvarkuća i čuva se tokom cele godine do sledećeg Vaskrsa. A danas na Vaskrs, odmah nakon ustajanja se umivamo sa čuvarom kuće, kako bismo cele godine bili zdravi, jer smo to nasledili od starijih. Nakon toga idemo na liturgiju. Posle liturgije, čim stignemo kući kuckamo se jajima, proveravamo čije je najjače i ko pobedi njega darujemo nekim slatkišima. Takođe, danas spremamo svečani ručak na kome se okuplja cela porodica. Dok pre ručka, obilazimo brdo koje se zove Glavičica, na kome su ostaci hrama Hristovog Vaznesenja i tamo palimo sveće, a omladina organizuje kulturno umetnički program. Na Glavičici se okupe ljudi iz okolnih krajeva i to je pravi sabor za sve Srbe koji žive u okolini. Uz pesmu i igru proslavljamo Hristovo Vaskrsenje - objašnjava Stojković.
On ističe da se tradicija, da se za ovako velike praznike okupljaju u crkvi, nije promenila.
- Promenio se broj Srba koji ovde živi, sve nas je manje. Ali Bogu hvala, i oni koji su odavde otišli vraćaju se svojim ognjištima za praznike, pa nas bude više. I to kod nas budi nadu, da će se oni jednog dana vratiti, a da se oni koje ovde žive neće odseliti - rekao je Stojković.
On kaže da Srbi u kraju gde njegova porodica živi, svečano proslavljaju Vaskrs kao i u ostalim delovima Srbije, istakavši da je na Kosovu i Metohiji specifično to što žive u okruženju koje nije toliko tolerantno na praznike koje Srbi proslavljaju.
- Gotovo na svaki praznik kada bismo izašli ispred crkve, koja je pored magistralnog puta, desilo bi se Albanci trube automobilima, dižu dva prsta i slično. Oseti se ta nelagoda, ali mi smo na to navikli, na svakodnevne pritiske koje trpimo, sa time živimo, ne žalimo se i ne kukamo, guramo dalje, ne obraćamo pažnju na provokacije - kaže Stojković i dodaje da bi stariji Albanci koji žive u okolini možda i čestitali praznik, dok mlađi ne bi.
Prema njegovim rečima, da nije vere, Srba ne bi bilo na ovim prostorima.
- Kada je bilo najteže, i danas kada je teško, crkva je uvek tu s narodom, vera je naša vodilja, naš koren koji nas čvrsto veže za grudu koju su nam naši preci u amanet ostavili. Često komentarišemo da je negde verovatno bolje, ali svoje je svoje, ma koliko teško bilo. Istrpećemo jer verujemo da i ovo zlo ima rok trajanja, a mi smo se trpljenjem i strpljenjem naoružali - kazao je Stojković.
Na pitanje da prokomentariše trenutnu situaciju na prostoru KiM, Stojković je rekao da je trenutna situacija poražavajuća.
- Gubimo institucije, sve se odavde seli van Kosova i Metohije. Ne smemo da iznesemo čak ni zastave, svoja nacionalna obeležja, sve skidaju. Ostale su nam još ambulante, bolnice i škole, mada su ambulante već počeli da zatvaraju. Hapse nas na svakom koraku, dovoljno je da neko uperi prst u nas i eto nas iza rešetaka. Vidimo nemoć, slova nas ne mogu odbraniti. Ali, Bog je s nama, bile su veće muke naših predaka ovde, oni su istrpeli 500 godina pod Turcima, isrpećemo i mi. Ali, jako je važno da Srbi, ma gde živeli, posećuju naš narod ovde, kao i srpske manastire i crkve na ovim prostorima... Time nam pokazuju da nismo sami i daju nam nadu i volju da opstanemo - naveo je Stojković.
On je poručio mlađim generacijama da čitaju istoriju, da nauče šta je njihovo i da svoje brane, čuvaju i vrate.
- Neka čitaju, uče i znaju za svoju kolevku. Pa, Božijom voljom biće sve kako treba da bude - zaključio je Stojković.
Šestočlana porodica Doderović iz Kuzmina kod Kosova Polja, kaže da Vaskrs za njih nije samo praznik, već vreme kada se najviše oseća ljubav, vera i zajedništvo.
- Na Veliki petak sa posebnom pažnjom farbamo jaja, a dan Vaskrsa počinjemo odlaskom u crkvu Svete Katarine u Kosovu Polju, okupljamo se porodično, delimo radost i čuvamo ono najvrednije - jedni druge. Uprkos svim izazovima, Vaskrs donosi posebnu toplinu. Ljudi se tada još više zbližavaju, u vazduhu se osećaju mir i nada, kao podsećanje da dobro i vera uvek pobeđuju - rekla je Anđela Doderović.
Ona ističe da, i kada je bilo najteže, praznici su živeli u srpskim domovima i srcima.
- Možda skromnije, ali sa još više vere. Ono što se nikada nije promenilo jeste snaga porodice i nada da će doći bolji dani. Vera je naš oslonac. Ona nas drži zajedno, daje snagu da izdržimo i veru da ostanemo na svojim ognjištima, bez obzira na sve izazove. Situacija na KiM jeste teška i neizvesna, ali narod ovde ima snagu i dostojanstvo. - zaključila je Anđela Doderović.
Kurir Politika