"ŽELEO SAM DA BUDEM OPERSKI PEVAČ, DRAO SAM SE KAO KONJ" Dejan Milićević o svom detinjstvu i prvim koracima u svetu fotografije: Maltretirao sam najbliže
Dodajte Kurir u vaš Google izborMag fotografije i vizelnih rešenja Dejan Milićević gostovao je jednom prilikom u podkastu "Nije sve tako crno" i govorio o nepoznatim detaljima iz svog privatnog ali i poslovnog života.
"Na početku sam maltretirao svoje najbliže"
Milićević je evocirao uspomene i u razgovoru sa autorom i voditeljkom Jovanom Matić Đokić otkrio svoje prve korake u svetu fotografije.
- Kao svaki klinac i svako dete želeo sam da se iskažem na više polja. Kao mali sam želeo prvo da budem operski pevač, na slavu sam se krio iza kaputa i drao sam se kao konj dok me baba nije uhvatila.Razgrne kaput i pita me da li sam normalan. Kasnije sam želeo da budem modni kreator, crtao sam neke crteže i skicirao. Onda se rodila ljubav prema modnoj fotografiji i želja da nekoga tranformišem i prezentujem u najlepšem mogućem smislu. Počeo sam da fotkam drugare iz škole, da ih pentram po krovovima i prugama kao pravi mladi fotograf koji krene upravo od toga kada ne zna šta će. Pričam iz doba neolita jer u moje vreme nije bilo društvenih mreža kako bih mogao nešto da predstavim ili vidim, jedini način je bio da nešto vidiš u magazinu, na tri kanala koja smo imali ili ako ti nešto stigne iz inostranstva. Jedino sam tu mogao da vidim kako se slikaju svetske zvezde. Da, na početku sam maltretirao svoje najbliže. Mladim generacijama se teško može dokazati kako je to nekada izgledalo jer danas staviš stori i vidi ga ceo svet... - govorio je Milićević, pa nastavio da priča o još jednoj životnoj pobedi:
O zdravlju i problemima
- Vezano za moje zdravlje postoje dve varijante. Ima gde sam sam želeo da uradim i promenim neke stvari na sebi, kao što je operacija želuca, jer nisam mogao više da trpim da ne mogu sebi da priuštim normalnu garderobu i da nosim neki xl ili xxl, nego sam sve morao da šijem i da kupujem u radnjama za ogromne ljude i da rešim zdravstvene probleme što je prva varijanta zbog koje sam se odlučio na resekciju želuca, a druge stvari oko mog zdravlja su bili udari gde su pokušali da me eliminišu da više ne postojim, to su bili jaki energetski udari na mene gde sam ja izgubio pamćenje i memoriju, a u novinama su pisali "četiri moždana udara", što je potpuno sumanuto bilo jer nije bilo nikakvih moždanih udara, to je TGA sindom koji se javlja usled velikog preopterećenja mozga, prvo nestaju skorašnje informacije, tih 12 sati koliko sam bio u tom nekom stanju, nikada u životu se više neću setiti, ali se svega onog ranije jesam sećao - govorio je Milićević za Kurir.
"Morao sam da se trujem i udišem hemikalije"
Dejan je otkrio kako je izgledalo studiranje fotografije u Americi i otkrio agoniju koju je preživeo zbog svog rođaka koji je bio loš prema njemu.
- Otišao sam u Ameriku dok je besneo rat u staroj Jugoslaviji. Studirao sam fotografiju tamo iako sam imao fantastično predznanje od čoveka koji je imao studio na Trgu Republike, on mi je razvijao sve i filmove i slike... Kada sam otišao u Ameriku shvatio sam da sve već znam, čak sam znao u mračnoj komori da razvijam fotografije. Baba ujna kod koje sam bio me je mogo podržavala, onoliko kolikio je mogla od deda ujaka koji je govorio da ja ništa ne radim, samo džabalebarim i trošim njihov novac, da treba da nosim cement. Bio je jako loš prema meni, govorio da sam "ratni izdajnik" da treba da ratujem i borim se za svoju zemlju, a ne da maštam. Živeli su elitnom delu kao kod nas recimo Senjak i u jednom trenutku sam od njega dobio naređenje da pređem u podrum jer im trošim struju i vodu, ne radim ništa. Da ne bih "džabalebario" radio sam kod njega u hemijskom čišćenju, uzimao prljav veš Amerikancima i izdavao čist, morao sam da se trujem i udišem hemikalije i dobijam dnevnicu od 15 dolara. Tada sam sebi rekao: "Ne, Dejane, ti više ovo nećeš trpeti..."