KAKO JE NASTAO VRAČARSKI KLAN - DRUŠTVO IZ CRVENOG PARKIĆA: Čim nekog vođu javno eksponiraju, mafija je spremna da ga žrtvuje
Posle niza incidenata u Beogradu, od paljenja automobila i lokala do pucnjava i likvidacija, ponovo se otvara pitanje ko danas kontroliše srpsko podzemlje i da li je Vračarski klan preuzeo primat među kriminalnim grupama u regionu.
Iako su brojni pripadnici ove organizacije iza rešetaka ili u bekstvu, evidentno je da mreža i dalje funkcioniše, a sukobi na ulicama pokazuju da obračuni nisu prestali.
Počeci datiraju iz perioda Zemunskog klana
O tome su u emisiji Kurir televizije nedavno govorili glavni urednik Kurira Rajko Nedić i stručnjak za bezbednost Boža Spasić, koji tvrde da je Vračarski klan godinama gradio uticaj iz senke, da bi danas postao jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa u regionu.
- Počeci Vračarskog klana datiraju još iz vremena Zemunskog klana. Oni tada nisu bili toliko eksponirani, ali su vremenom počeli ozbiljno da jačaju. Preživeli su dva velika udara, 2010. i 2022. godine, i svaki put su uspevali da se reorganizuju.
Upravo to pokazuje koliko je ta struktura bila dobro postavljena. Od prvobitne vračarske ekipe kasnije su nastale i navijačke grupe iz kojih su se pojavili ljudi poput Belivuka i Miljkovića - rekao je Nedić.
On podseća da su pojedini pripadnici ove grupe hapšeni još početkom prošle decenije, ali da su se strukture klana obnavljale i širile kroz mrežu saradnika i ljude iz kriminalnog miljea.
- Poslednjih meseci gotovo svaki ozbiljniji incident u Beogradu, paljenje automobila, bacanje bombi na lokale, pucnjave, u medijima i prema nekim informacijama iz istrage dovodi se u vezu sa Vračarskim klanom.
Rat škaljarskog i kavačkog klana nije završen, samo se sada deo sukoba preselio i u Srbiju. Lov na pripadnike suprostavljenih grupa i dalje traje, a Vračarci su postali veoma uticajni, ne samo u Beogradu nego i u regionu - naveo je Nedić.
Njihove veze su razgranate i van Srbije
Govoreći o pojedinim vođama grupe, Rajko Nedić je podsetio i na hapšenje jednog od navodnih pripadnika klana.
- Džoni sa Vračara uhapšen je u Barseloni, potom deportovan u Nemačku, gde je osuđen za pokušaj ubistva. Istovremeno se njegovoj grupi u Srbiji sudi za više ubistava i pokušaja likvidacija. To pokazuje koliko su njihove veze razgranate i van granica Srbije - rekao je Nedić.
Bezbednosni stručnjak Boža Spasić ocenjuje da mafijaške organizacije opstaju čak i kada ostanu bez vodećih ljudi, jer funkcionišu kao dobro organizovan sistem.
- Svaka mafija se vremenom podeli na više mafija. Kada jedan vođa nestane, bude uhapšen ili ubijen, odmah se pojavi neko novi ko preuzima poslove. Mafija opstaje upravo zato što se stalno reprodukuje. Čim nekog vođu javno eksponiraju, mafija je praktično spremna da ga žrtvuje. On tada postaje potrošan - rekao je Spasić.
"Kontrolišu čitav sistem"
On tvrdi da kriminalne organizacije danas funkcionišu drugačije nego ranije i da vođe često nisu direktno uključene u trgovinu narkoticima.
- Ljudi misle da vođe klanova lično prenose drogu ili učestvuju u tim poslovima, ali to uglavnom nije tako. Oni organizuju transport, logistiku, kontakte i obezbeđenje pošiljki. Mnogi od njih možda nikada nisu ni držali kokain u rukama, ali kontrolišu čitav sistem. Zato je teško razbiti takve organizacije - objasnio je Spasić.
Govoreći o krvavim obračunima koji godinama potresaju region, Spasić je posebno ukazao na ime Radoja Zvicera.
- Svaki ozbiljniji obračun vezan je za transport kokaina i ljude bliske Zviceru. To je praktično "majka svih pitanja" kada govorimo o odnosima u podzemlju. Mnoga ubistva i sukobi imaju koren upravo u toj borbi za prevlast i kontrolu kanala za šverc droge - rekao je Spasić.
On dodaje da su danas na meti često naslednici i saradnici nekadašnjih vođa klanova.
- Sada se likvidiraju ljudi koji su nasledili pozicije onih koji su ubijeni ili završili u zatvoru. Sukobi nisu prestali, samo su se promenili akteri. Zato i dalje gledamo nasilje na ulicama i poruke koje kriminalne grupe šalju jedna drugoj - zaključio je Spasić.
Društvo iz Crvenog parkića
"Vračarski klan" nastao je od grupe mladića poznate kao “društvo iz Crvenog parkića” na beogradskoj opštini Vračar. Prvi put su dospeli u javnost 2010. godine, kada je policija uhapsila osmočlanu grupu mladih delinkvenata na čelu sa Aleksandrom Stankovićem.
Među uhapšenima su bili i njegovi prijatelji: Nikola Vušović - Džoni Ćopavi, Aleksandar Milošević Kubanac, Marko Drakula i Luka Cerović. Grupa je tada optužena za dilovanje droge, pokušaje ubistava i posedovanje nelegalnog oružja.
Kao deo njihove "ekipe" tada je označen i Milinko Brašnjović, kog je Srđan Lalić, svedok okrivljeni u postupku protiv Belivukovog klana, označio kao jednog od ubica dvojice vođa "škaljaraca" u Atini.
Stanković je 2012. godine osuđen na pet godina i deset meseci zatvora, ali mu je odlazak u zatvor odložen čak 12 puta, što mu je omogućilo da nastavi kriminalne aktivnosti. U međuvremenu, preuzeo je kontrolu nad južnom tribinom Partizanovog stadiona i "grobarima" i postao jedan od vodećih narko-bosova u zemlji.
Posle ubistva Aleksandra Stankovića 2016. godine, Nikola Vušović preuzima vođstvo "vračarskog klana". Njegova reputacija i brutalnost brzo su ga učinili jednom od ključnih figura kriminalnog podzemlja. Vušović je nastavio poslovnu saradnju sa "kavačkim klanom" iz Crne Gore i širio svoje operacije na teritoriji Srbije i Evrope.
Vračarci su postali poznati po organizovanim ubistvima i uličnim sukobima. Među najpoznatijim zločinima klana su ubistva Aleksandra Šarca u Tržnom centru "Ušće", kao i likvidacija Dragana Ristića i Aleksandra Halabrina.
Kurir.rs
