BEOGRAD - Tužan jubilej!Za manje od dve nedelje navršiće se 15 godina otkad je Aleksandar Matić ubio inspektore Trećeg odeljenja beogradske policije Zorana Pavličevića i Slavoljuba Božovića i ranio sadašnjeg načelnika UKP Rodoljuba Milovića. Oni su došli u Matićev stan kako bi njega i još trojicu saučesnika priveli, između ostalog, i zbog rasvetljavanja ubistva Davida Dukića. Dvojica policajaca počivaju na groblju Lešće u Beogradu, dok će Matić, koji je osuđen na 21 godinu zatvora, uskoro biti na slobodi.Heroje koji su dali život u borbi protiv kriminala javnost je zaboravila, ali njihove porodice i njihove kolege neće nikad. Mirjana, Slavoljubova supruga, i Zoranova supruga Gordana kažu da su ponosne na svoje muževe.Obožavali svoj posao- Bili su pošteni i obožavali su svoj posao. Nikakav orden ne može ih vratiti, ali njihova žrtva bi imala smisla samo ako bi država počela da ulaže više novca u bezbednost policajaca na dužnosti, da bi se sprečilo da se ovakvo nešto ponovi i da se spasu drugi životi - kaže Mirjana.Svakog minuta tog kobnog 4. januara 1999. godine seća se kao da je bilo juče... Slavoljubu je bio rođendan, gosti, hrana, pokloni i rođendanska torta čekali su ga da se vrati s posla.- Trebalo je da posle smene pokupi našu sestričinu na stanici i doveze je kući. Nije se pojavljivao, pa sam pomislila da se, kao i mnogo puta ranije, zadržao na poslu. Nije se javljao ni na pejdžer, ali i to je bilo uobičajeno... - priča Mirjana.Da se nešto loše desilo, shvatila je kad su joj na vrata pozvonili dever i Slavoljubove kolege.- Odmah sam pitala: „Da li je živ?“ Sećam se da je dever samo odmahnuo glavom... - kaže Mirjana, koja se sa Slavoljubom venčala kad je bio na prvoj godini policijske akademije. U vreme nesreće njihov sin je imao 15 godina, a danas je i on policajac.I Zoranova supruga Gordana kaže da neće zaboraviti tragični dan. Sa sinom, koji je bio šesti razred, i ćerkom, dve godine mlađom, čekali su Zorana da dođe na ručak. Da je poginuo, čuli su na vestima!Otac nas gleda sa neba- Deca su počela da vrište. Odjednom su počeli da nam zvone telefoni, komšije su kucale na vrata... Pozvala sam načelnika Trećeg odeljenja, ali on je odbio da mi istinu saopšto preko telefona. Učinio je to tek kad je došao kod nas - kaže Gordana.Njen i Zoranov sin danas radi u MUP, a ćerka će poći njihovim stopama kad završi fakultet.- Ako postoji paralelni svet i ako on može da nas vidi, sigurna sam da je ponosan na nas i na to što sam decu izvela na pravi put, put časti i poštenja - kaže sa setom Gordana.
Ovde su ubili tatu...Mirjana i Gordana danas rade u beogradskoj policiji, a s njima i Tatjana Radišić, čiji je muž Dragan sa 18 metaka ubijen 1. februara 1996. godine na stepeništu zgrade na Karaburmi i čiji je ubica i danas nepoznat! - Čekala sam ga da vodimo ćerkice od dve i četiri godine u obdanište. Nije dolazio, pa sam ih uzela za ruku i krenula iz stana. Ugledala sam ga kako leži na stepeništu. Pomislila sam da mu je pozlilo jer se nije videla krv, a danima se žalio na jake glavobolje. Kad sam mu prišla, videla sam na telu rupe od metaka - priča Tatjana.Na zidu u hodniku godinama su stajale rupe, koje je starija ćerka stalno pokazivala i govorila: „Mama, ovde su ubili tatu.“- Volela bih da je ostao živ, da je s nama i da vidi kako mu ćerke rastu - kaže Tatjana.
Nisu ih zaboraviliKOLEGE OBILAZE GROBOVESvake godine, na godišnjicu stradanja, kolege ubijenih Rodoljub Milović, Nebojša Marković i Milisav Spasojević obilaze grobove kolega i čuvaju uspomenu na inspektore Trećeg odeljenja beogradske policije.- Hvala im što su nam pomogli posle ove tragedije. Nisu nas ostavili na cedilu i danas možemo da ih pozovemo u bilo koje doba dana ili noći da tražimo pomoć od njih - pričaju ove tri žene.
