BEOGRAD - Od 2001. do 2012. u Srbiji je poginulo skoro 3.000 pešaka, više od 13.000 je teško povređeno, dok je više od 28.000 prošlo sa lakšim povredama, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaju i upozorila da su pešaci u Srbiji jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju.
Kako se navodi, prvi rezultati istraživanja za 2013. pokazali su da je na srpskim putevima prošle godine poginulo 165 pešaka, što je deset puta više nego 2012.
Iako su izazivači saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju pešaci pretežno vozači, još nisu do kraja razjašnjene greške i okolnosti koje neposredno doprinose nastanku te vrste saobraćajnih nezgoda.
Pešački prelazi u blizini objekata velike atrakcije, poput tržnih i sportskih centara i sličnih lokacija, kao i oni koji su udaljeni od mesta gde je pešacima najpodesnije za prelazak ulice su takođe izdvojeni kao posebno rizična mesta", navodi se u saopštenju.
Kada je u pitanju poštovanje propisa, tek oko četvrtine ispitanika izjavilo je da ulicu uvek prelazi na pešačkom prelazu, dok ostali to čine u zavisnosti od toga da li je "zebra" blizu ili se do nje mora dodatno pešačiti, što ih opredeljuje da ulicu pređu na, za njih, najzgodnijem mestu.
Na raskrsnicama sa semaforima, oko polovine ispitanika izjavilo je da za prelazak ulice čeka da se uključi zeleno svetlo za pešake, dok veoma mali broj njih, svega oko jedan odsto nikada ne čeka uključivanje zelenog svetla. Kako se dodaje više od polovine ispitanika našlo se u rizičnoj situaciji dok je prelazilo ulicu na obeleženom pešačkom prelazu, dok se jedan od deset ispitanika u takvoj situaciji našao prilikom prelaska ulice van obeleženog pešačkog prelaza.
I pored toga što se iz odgovora ispitanika moglo zaključiti da rizici kojima su kao pešaci svakodnevno izloženi nisu proizvod njihovog pogrešnog ponašanja, prilikom rangiranja najčešćih uzroka nastanka saobraćajnih nezgoda, na prvom mestu našla se „nepažnja i neopreznost pešaka", dok su se iza ovog uzroka našli „neprilagođena brzina vozila", „nepažnja vozača", „nepoštovanje propisa od strane pešaka" i „nepropuštanje pešaka od strane vozača".
Interesantan podatak istraživanja jesu pešačke navike ispitanika, odnosno od skoro 22.000 posetilaca sajta koji su učestvovali u istraživanju, oko dve trećine dnevno prepešači svega do tri kilometra, što je oko pola sata hoda.
Dominantno se pešači zbog svakodnevnih obaveza, i to u periodu između 9 i 12 časova ujutro i 18 i 22 časa uveče.
"Značaj rezultata ovog istraživanja je to što su na osnovu njih izdvojeni ključni problemi u vezi sa stradanjem pešaka u saobraćaju i prepoznata odgovornost činilaca u sistemu bezbednosti saobraćaja.
U vezi sa tim, rezultati ovog istraživanja su osnov i za dalje aktivnosti Agencije na zaštiti pešaka kao jedne od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju", navodi se u saopštenju.
Agencija je dodala i da je jedan od prvih koraka televizijski spot posvećen bezbednosti pešaka u saobraćaju kako bi se uticalo na svest i ponašanje vozača prema pešacima, kao i samih pešaka u saobraćaju.
