PODGORICA - Nastavili su da mi od života prave pakao. Ubili su mi muža i svekra, a sada žele da unište ne samo moj, nego i život moje dece. Uzdam se u Boga jedinoga, da u tome neće uspeti, ovako počinje ispovest jedina žena sa spiska od dvadesetak ljudi za kojima je Euleks raspisao poternicu Interpola zbog navodnih ratnih zločina u Đakovici, odnosno u selu Meja u blizini tog grada.
Sa decom, kojoj je zbog pogibije oca i supruga policajca sledovao stan u Srbiji, a koji nisu nikada dobili, svila je porodično gnezdo na imanju svoje majke na severu Crne Gore.
- Treba da ih je sramota pred licem sveta koji ne vidi muke Srba sa Kosmeta. Moj muž je bio policajac. Mučki su ga ubili, a pomagao je preživelim Albancima čiji je konvoj traktora bombardovao NATO, baš u selu Meja. Spasavao je ranjene i vadio mrtve - priča Stanika za Večernje novosti.
Sa Kosova je pobegla posle početka NATO agresije.
- Ne znam šta piše u toj poternici. Ja sam sa decom iz Đakovice pobegla dve nedelje posle početka bombardovanja. Vratila sam se tek na sahranu mužu koji je ubijen 21. aprila. Zbog rata nisam mogla na vreme da stignem na sahranu. Zakasnila sam, a i na sahrani sam jedva izvukla živu glavu. To znaju svi u Đakovici u kojoj sam tada bila dva dana. Više se u nju, niti njenu okolinu, nikada nisam vratila. Nisam otišla ni na sedmodnevni pomen, niti posle četrdeset dana - priča naša sagovornica.
Vest o poternici saznala je od rodbine iz Švajcarske.
- Javili su mi rođaci da bih pripremila decu, jer bi to pronašli na internetu. Sada smo svi na lekovima za umirenje. Do pre dva dana, dok nisam saznala da kao državljanin Crne Gore koja nema sporazum sa Kosovom o ekstradiciji svojih državljana, ne mogu biti izručena Euleksu, nismo smeli iz kuće da izađemo. Niko nas ne dira, ali, daleko od toga da smo spokojni - priča Stanika.
Podigla je kredit i počela sa decom da gradi kuću.
- Završili smo sprat, deca nigde ne rade, ali, bar smo bili mirni. Sve do pre nekoliko dana, kada su nam sa Kosova poslali vest. Nit sam "luk jela, nit mirisala", što bi kazao narod, ali - ne vredi. Ostavila sam u Đakovici kosti svekra i supruga, kuću i imanje, ali, očigledno, Albancima je i to malo ...Srbima iz Đakovice se onemogućava povratakPredstavnici Udruženja raseljenih Srba iz Đakovice apsurdom nazivaju to što se svi koji se nalaze na poternicama nalaze i na spisku za povratak u Đakovicu, koji je dostavljen UNMIK, OEBS i drugim međunarodnim organizacijama. U pitanju su osobe koje nisu prodale svoju imovinu i koje se nadaju da se vrate u Đakovicu.
- Zbog toga smo ubeđeni da su optužnice podignute sa namerom da u potpunosti obesmisle i spreče naš povratak i da za svagda poruče kako je Đakovica zabranjen grad za Srbe - ističu iz ovog Udruženja. - Srbi koji planiraju da se vrate sigurno nisu činili zločine, jer se u suprotnom ne bi usudili na to.
Ovo udruženje izrazilo je i ogorčenje predlogom Mimoze Kusari, predsednice opštine Đakovica da Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo bude počasni građanin Đakovice.
( Večernje novosti)
Jure i pokojnika
Na poternici Interpola zbog navodnih ratnih zločina protiv civilnog stanovništva u Đakovici nalaze se Momir Stojanović, Nikola Mićunović, Miško Popović, Dragan i Aleksandar Peković (otac i sin), Zoran Mirković (umro), Lazar Drašković, Momčilo Stijović, Sreten Camović, Živko Vuksanović, Miraš-Gego Stojanović (uhapšen nedavno), Predrag Stojanović, Muharem Ibaj (kome su Albanci pobili celu porodicu jer je navodno sarađivao sa Srbima), braća Miladin, Momčilo i Milutin Novaković, Dimitrije Rašović, Stanika Praščević...
