ZA KURIR PIŠE VOJISLAV TUFEGDŽIĆ AUTOR KNJIGE I FILMA „VIDIMO SE U ČITULJI“
Tokom devedesetih u Beogradu su ubijena šestorica aktivnih i bivših inspektora policije. Godinama su o motivima za njihovu likvidaciju objavljivane svakojake verzije, ali su svi slučajevi ostali nerešeni.
Inspektor Odeljenja za krvne i seksualne delikte SUP Beograd Dragan Radišić ubijen je 1. februara 1996. u ulazu zgrade u kojoj je živeo. Ubica mu je pucao u glavu iz automata sa prigušivačem. Zbog ubistva je uhapšen izvesni Zoran, ali se ubrzo utvrdilo da sumnja o njemu kao izvršiocu nije tačna.
Žal u policiji
Druge informacije su ukazivale da se Radišić u jednoj od istraga koje je vodio zamerio opasnom kriminalcu, ali se dalje od toga nije otišlo. Mada su kasnije plasirana uobičajena podmetanja da nije sasvim izvesno da li je Radišić likvidiran zbog posla kojim se bavio ili zbog učešća u poslovima mimo zakona, u njegovoj radnoj biografiji nije postojao nijedan detalj koji bi ukazao na tako nešto.
Policijski pukovnik Milorad Vlahović, pomoćnik načelnika kriminalističke službe SUP Beograd, ubijen je 11. marta 1999. ispred Sportskog centra Košutnjak. Ubica ga je usmrtio ispalivši hitac iz snajperske puške. Nedugo potom, 8. jula 1999, ubijen je i policijski pukovnik Dragan Simić. I njega je napadač čekao u zasedi i usmrtio hicima ispaljenim iz automatskog oružja.
Vlahovića i Simića povezuje veoma važna okolnost - obojica su radila na istrazi ubistva Radovana Stojičića Badže. Pošto nikakvih drugih vidljivih motiva njihove likvidacije nije bilo, pojedine kolege su upravo tu činjenicu iznosile kao jedini logičan trag kojim bi trebalo krenuti. Njihov danas penzionisani kolega nema dilemu:
„Žao mi je što sam otišao iz policije, a da ta ubistva nismo uspeli da raščistimo. Na osnovu svega - to je moj zaključak - iza tih ubistava ne stoji nikakav kriminalni lobi nego saznanja do kojih su došli. Radili su direktno na razjašnjavanju Badžinog ubistva. Vlahović se zakleo, jer je Badža bio njegov kum, da će učiniti sve da otkrije ubicu. Vlahović i Simić su verovatno ušli u mogući motiv ubistva. Verovatno je to neko od njih negde komentarisao, pa je priča dobila takav tok... Čačnuli su gde ne treba.“
Makina grupa
Ubistva policajaca nisu okončana ni nakon političkih promena 2000. godine. Zamenik načelnik Resora javne bezbednosti Boško Buha ubijen je u noći između 9. i 10. juna 2002. dok je ulazio u svoje vozilo kod hotela „Jugoslavija“. Ubica je iz neposredne blizine ispalio u njega više hitaca iz automatskog oružja. Četiri meseca kasnije za ubistvo je osumnjičen i uhapšen Nikola Maljković, kao i još nekolicina njegovih saradnika, a navodno su svi bili članovi grupe Željka Maksimovića Make, koji se nalazi u bekstvu. Suđenje ovoj grupi nije donelo nikakav rasplet. Svi uhapšeni su oslobođeni 18. novembra 2004. zbog nedostatka dokaza. Vrhovni sud je 28. oktobra 2005. poništio oslobađajuću presudu i naložio da se suđenje ponovi, ali ono nije organizovano.
Mafija vladala Srbijom
PONUDE POLITIČARIMA U NOVCU I DOKUMENTIMA
Boško Buha se nije ustezao da opiše pravo stanje u državi posle političkih promena. Naveo je da je auto-mafija sasečena, ali da je trgovina drogom u zamahu, te da je u Beogradu kriminalnim grupama oduzeto oko 5,5 miliona maraka, od čega dva miliona naftnoj i duvanskoj mafiji. Ali oni nisu mirovali:
„Nuđeni su mi kontakti s ljudima iz podzemlja, a mafija je pokušala da se dodvori i nekim političarima DOS nudeći im razne usluge, novac, čak i dosijee kojima bi kompromitovali svoje političke protivnike.“
SUTRA: NI DB NIJE POŠTEĐEN
Kurir / E.K.
Foto: EPA, Printscreen
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Evo zbog čega Zoran Marjanović u zatvoru ne priča o pokojnoj Jeleni?
