KAKO JE NASTAO ZEMUNSKI KLAN: Dosad neobjavljeni detalji! Šiptar i Kum od sitnih dilera postali NAJMOĆNIJA KRIMINALNA GRUPA

ŠIPTAR I KUM počeli kao sitni dileri kod Čumeta, izrasli u najmoćniju kriminalnu grupu u Srbiji i potpuno uništeni posle ubistva Đinđića

Uspon kriminalne grupe Dušana Spasojevića kakvu je javnost upoznala na njenom kraju, posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, trajao je tek nešto više od dve godine.

Vremensko određenje nastanka takozvanog zemunskog klana, okolnosti pod kojima se to desilo, kao i podrška koja im je bila neophodna za izrastanje u ozbiljnog takmaca državnim institucijama, ostali su nerazjašnjeni, pre svega zbog brutalnog kraja postojanje bande.

Jači od države

Sumiranje njihovog „poslovnog“ učinka nije komplikovano. Spasojević i Mile Luković počeli su kao sitni dileri droge kod Ljubiše Buhe Čumeta. Prvi ozbiljan novac koji su njih dvojica kao začetnici samostalnog klana zaradili poticao je od trgovine automobilima sumnjivog porekla koji su registrovani preko Belog Manastira. Taj posao im je takođe omogućio Čume. Kada su se odmakli od njega i preuzeli trgovinu narkoticima na većem delu teritorije u Srbiji, nedeljno su zarađivali više desetina hiljada evra.

Neshvatljivu brzinu kojom su izrasli u bandu koja je verovala da može da se meri s državnom najbolje ilustruju dva primera. Početkom 2001. godine Poskok, policijska jedinica oformljena za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, o klanu zna gotovo sve, ali i to da kriminalci, uprkos prikupljenim podacima, ostaju nedodirljivi. U beleškama Poskoka piše:

„Pouzdano se zna da imaju svoja uporišta u policiji na različitim nivoima, preko kojih prikupljaju informacije o planovima policije, aktivnostima, pojedinim radnicima... Vrše stalne pokušaje prodora u pravosudne i političke strukture. Za potkupljivanje lica iz navedenih struktura koriste velike sume novca, poklanjaju automobile, nakit, mobilne telefone... Pokušavaju da utiču i na kadrovsku politiku i postavljanje svojih ljudi na za njih bitna rukovodeća mesta u policiji i pravosuđu... Novac stečen kriminalnim aktivnostima investiraju uglavnom u nekretnine, praveći sebi ogromne kuće, poslovne prostore u zemlji i inostranstvu, a tako zarađen novac nastoje da legalizuju...“

Igrali se s ministrom

Policajci iz Poskoka ne koriste termin „zemunski klan“. U to vreme, surčinska „Kotobanja“ je i dalje centrala ove kriminalne organizacije.

I u leto 2001, u vreme najvećih političkih pritisaka da se iz pritvora puste članovi klana izručeni iz Francuske zbog optužbi za falsifikovanje pasoša i otmicu Miroslava Miškovića, tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović zapisuje u svoj dnevnik: „Mafija, posebno surčinska, igra se sa mnom...“ Ni u Mihajlovićevim beleškama iz 2001. ne postoji „zemunski klan“.

Zaštićeni svedoci

ČUME I BAGZI PREŽIVELI SVE NEDAĆE

Od najkrvoločnijeg kriminalnog klana koji je u Srbiji postojao ništa nije ostalo. Vođe su ubijene tokom pokušaja hapšenja u Meljaku, pojedini članovi su stradali u međusobnim čistkama, ostali su na odsluženju zatvorskih kazni. Za razliku od njih, nekadašnji članovi „surčinskog klana“ Ljubiša Buha Čume i Dejan Milenković Bagzi, preživeli su sve nevolje. Čume je u međuvremenu hapšen zbog drugih krivičnih dela, ali se i dalje bavi unosnim poslovanjem. Bagzi živi u nekoj od država s kojima je Srbija sklopila sporazum o zbrinjavanju zaštićenih svedoka.

KRAJ

Foto: Privatna arhiva, Profimedia, Dado Đilas

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Na pomolu novi mafijaški obračun?!