Hoćeš li ti da me čuvaš ako se tati nešto desi? Začudilo me je to pitanje od tako malog deteta, izgledalo je kao da naslućuje neku nesreću. Rekao sam mu: „Nemaš brige, tu sam za tebe“, ne slutivši da će tako brzo doći vreme za ispunjenje tog obećanja, kaže Filip Mitrović, komšija Miroslava Mitića (33), koji je 14. februara u nameri da ubije sebe i svog sedmogodišnjeg sina namerno izazvao saobraćajnu nezgodu u blizini Leskovca.
Ne pamte ga po dobrom
BIO JE LOŠ, NIKO GA NE ŽALI
U leskovačkom selu Bobište Miroslava Mitića se sećaju samo po zlu.
- Bio je kradljivac, otišao je iz sela, nikome nije bilo žao. Mislili smo da će biti sahranjen u selu, ali koliko ja znam, to se nije desilo. Ko zna da li ima nekog da preuzme njegovo telo. Čudna je to porodica bila, očuha i dedu mu je ubio bivši muž njegove žene, a ona i Miroslav su pobegli. Posle su prodali kuću i ništa više o njima nismo čuli - rekao nam je jedan meštanin.
Motiv stravičnog čina je Mitićeva odluka da izbegne robiju jer je iza sebe imao nekoliko poternica, a policiju je ponovo navukao na vrat 8. februara, kada je ukrao dva i po kilometra ograde s auto-puta. Očajni begunac se ukradenim „golfom 2“ zabio u automobil koji mu je dolazilo u susret i zadobio povrede od kojih je preminuo. Srećom, njegov sin je izbegao povrede, ali je ostao sam jer ga je majka ranije napustila.
Otkad se nesreća desila, Filip, njegov brat Stefan i otac Nebojša nemaju mira jer je dečak više bio u njihovoj nego u svojoj kući, s obzirom na to da ga je otac ostavljao kod komšija dok se skrivao od policije.
- Mnogo se vezao za nas. Godinu i četiri meseca skoro svakodnevno je bio u našoj kući, tu je i spavao. U mene je imao najviše poverenja, sve mi je pričao, mnogo se plašio za oca i da će ostati sam. Bespogovorno me je slušao, ponašao se prema nama kao član porodice. Svi mnogo brinemo za njega, pa pokušavamo da saznamo gde se nalazi jer bismo ga rado posetili. Međutim, osim da je u nekoj hraniteljskoj porodici, ništa više nismo uspeli da saznamo - priča Filip.
Mitrovići priznaju da bi bili najsrećniji kada bi mogli da uzmu dečaka da živi s njima.
- Iskreno, voleli bismo da ga zadržimo ako je to ikako moguće ili da bar dobijemo mogućnost da ovde ostane dok se ne sredi. Sigurno da će mu biti lakše ovde, među ljudima koje poznaje, nego s potpunim strancima. Ovde ima drugove s kojima se igrao, s nama bi mu bilo najbolje - ističe dečakov komšija.
Pati za dečakom
PAS NEĆE DA JEDE OD TUGE
Mitrovići nisu jedini koji brinu za mališana. Ljudi koji žive u Avalskoj ulici, gde je njegov otac boravio kao podstanar, brinu o njegovom psiću, koji ga uzaludno čeka pred vratima.
- Hranimo kučence dok se dečko ne vrati, ali ono tuguje i neće da jede. Bojimo se da ne ugine, jer ga mališan mnogo voli. Hteli smo da ga uzmemo, ali ono se uporno vraća i čeka ga pred vratima. Jadno dete, svi smo ga mnogo voleli, obično je vozio bicikl tu po naselju, prepametan, svima se javljao, gde će sada bez igde ikoga - sa tugom je pričao jedan od stanara ove ulice.
Kurir / Dragana Kocić
Foto: M.M.
NE PROPUSTITE
