Nesrećno preminuli tinejdžer iz Bačke Topole Andor O. (15) biće sahranjen danas u podne, na groblju prema Bajši, a njegova smrt je još pod velom tajne, jer nisu poznati rezultati obdukcije koji bi trebalo da ukažu kako je došlo do iznenadne dečakove smrti.
Tužilaštvo je dalo nalog da se na Institutu u Novom Sadu uradi obdukcija tela dečaka koji je preminuo u kući svog druga Valentina B. (20), a tek u jutarnjim satima nađen je u krevetu nepomičan. U Bačkoj Topoli svi plaču za dečakom, porodica, rodbina i poznanici, svi kažu da je bio jako dobar dečak i da je nosio neku tihu tugu u sebi.
Možda ga je to i najviše zbližilo sa Valentinom, koji je bio pet godina stariji od njega, ali mu je bio više od druga, gotovo kao brat, iako nisu u bližem srodstvu. Pre bi se moglo reći, da ih je spojila sudbina.
Valentina je odgojila njegova prabaka Eržebet H., koja sada ima 83. godine i sa kojom i danas živi u vrlo skromnom kućerku. Valentin je osetljiv i povučen mladić, a prabaka mu je pružila najviše u životu, brigu umesto oca i majke.
"Otac živi negde u Topoli, ali nisam sa njim a majka sa ostalom braćom i sestrama je otišla iz mesta. Osim prabake, sa Andorom sam bio najbliži, godinama, prihvatio sam ga kao brata, bio mi je više od druga”, skrivajući veliku bol sa suzama u očima, priča nam Valentin.
Njegovo i Andorovo druženje nije bilo samo drugarstvo, prosto ih je sudbina vezala.
"Andorov stric je živeo sa mojom majkom, tako smo se upoznali. Bio je mali, ja sam bio stariji i prihvatio sam ga kao da mi je mlađi brat, jer je bio dobar. Nisam nikada pomislio da bi sudbina tako surovo mogla da ga odnese, posle više od decenije koliko smo se družili”, jedva govori Valentin koji je otvorio svoju dečačku dušu.
Njih su dvojica prihvatali poneki posao, da bi zaradili koji dinar, družili se i razumeli bez mnogo priče.
„Nikada mi nije govorio da li ga nešto boli, i da li mu je dobro zdravlje. Malo je žalio za devojčicom koja ga je ostavila, družili su se nekoliko meseci. Malo je možda popio na žurci, ali rekao mi je da ga je zabolela glava i da je od nekog dobio brufen. Došao je kod mene i želeo je da tu prespava, a ponekad je i ranije ostajao da prenoći. Teško mi je da verujem, da ga više nema”, kaže u suzama Valentin.
Andor nosi ime svog oca, a porodica mu živi. Otac ga je ujutro potražio, jer nije bio ni kod tetke Terezije T., kod koje često boravi, pa ga je potražio kod Valentina. Otac Andor nije verovao da njegov sin neće više nikada neće ustati, ležao je nepomičan. U šoku su svi od tog trenutka i porodica tinejžera i Valentin i njegova prabaka.
Uplakana tetka kaže da je sve bilo u redu kada su u utorak uveče popili kafu, u deset uveče, a Andor je rekao da će izaći.
U Centru za socijalni rad danas nisu mogli da daju izjavu, zbog odsutnosti radnika, istraga je još u toku, dok ne budu gotovi nalazi obdukcije. Valentin će sutra poći sa prabakom da isprate na poslednji počinak njegovog najboljeg druga, kojeg je izgubio u njegovoj petnaestoj godini, a sada kaže, ima samo svoju prabaku i to ga još drži ovde!
(Kurir.rs/N.H./Foto: Privatna arhiva)
