ADVOKAT TOMA FILA ZA KURIR OBJAŠNJAVA KRVNU OSVETU: Sukobljene familije mogu se ubijati unedogled

Oko za oko, zub za zub, a brat za brata - pravilo je krvne osvete koja, iako je 21. vek, još nije potpuno iskorenjena sa naših prostora. Sukob dve porodice, uglavnom započet zbog banalnih stvari, pretvara se u ubistva koja traju decenijama.

Zaraćene familije jedna drugoj "duguju krv", a niz se ponekad nastavlja sve do istrebljenja.

Advokat Toma Fila za Kurir objašnjava da je krvna osveta potraživanje dugovanja među zaraćenim stranama i da je to tradicionalni običaj.

- Sukob familija započet ubistvom člana jedne familije se nastavlja međusobnim ubijanjem, jednog po jednog, i tako unedogled. Kada je u pitanju osveta, pucač ne oseća krivicu za to delo i emotivno ga ne pogađa likvidacija, niti oseća grižu savesti - kaže Fila:

- Ova vrsta osvete ne bira da li je u pitanju neko mlađi ili da taj neko nije u tom njihovom poslu, bitno je samo da padne krv. Naš sagovornik kaže i da je u Srbiji krvna osveta maltene iskorenjena.

- Ranije je bilo slučajeva, ali najviše je krvna osveta bila zastupljena na Kosovu, u Albaniji i Crnoj Gori - rekao je advokat i dodao da se i dalje seća slučaja iz Prizrena, gde su neke porodice ratovale bukvalno do istrebljenja. Inače, svakako najpoznatiji rat dve porodice, u čijem je središtu krvna osveta, jeste onaj koji bukti između porodica Bojović i Šaranović.

Činjenice o krvnoj osveti

x običaj karakterističan za nedovoljno razvijena društva

x ubice ubistvo opravdavaju svetlim obrazom i čašću

x žene i muška deca do 15 godina se ne ubijaju

x ovaj običaj i danas postoji u nekim zemljama (Crna Gora, Albanija, Hercegovina)

x izmirenje zavađenih se teško postiže, a sukobi dve porodice traju i po 30 godina

Osvetio sina jedinca

Ako je moj sin ubijen i ja ubijem ubicu, tu je kraj

Da je krvna osveta zaista nešto iznad zdravog razuma i zakona, pokazao je i Nikola Kaluđerović (82), jedan od najpoznatijih crnogorskih krvnih osvetnika, koji je zbog ubistva sina jedinca Željka (23) usmrtio brata ubice i još jednog mladića. Kaluđerović je preminuo prošle godine, a za počinjeni zločin odležao je 20 godina zatvora. Njegov sin ubijen je u tuči 1987. ispred kafića na Cetinju, a o svemu ovome Kaluđerović je i javno pričao.

- Kod mene se to moralo desiti. Ja sam to morao učiniti. Nije bilo oproštaja. Samo se čekao momenat, ali nije bilo lako ni ubiti. Danima sam tražio ubicu. Jurio sam ga po Beogradu, Hrvatskoj, Italiji - pričao je Kaluđerović:

- Ako je moj sin ubijen i ja ubijem ubicu, tu je kraj. Jedan život za drugi život. Ali nekad situacija nije čista i strah i dalje postoji.

Kurir.rs