Arkanov otac Veljko Ražnatović, pukovnik JNA i proslavljeni oslobodilac Prištine, potomak je slavnog bratstva Ražnatovića sa Cetinja. S početka Drugog svetskog rata većina Ražnatovića prišla je partizanima, pa su tako i dve tetke pokojnog Željka Ražnatovića nosile prvoboračku spomenicu.
Iako rođen u Brežicama, u Sloveniji, a odrastao u Zagrebu i Pančevu, Arkan nikada nije zaboravio odakle potiče. Oni koji ga znaju iz dečačkih dana kažu da je često sa ponosom isticao svoje crnogorsko poreklo. Kao osamnaestogodišnjaka majka Slavka i otac Veljko problematičnog Željka šalju u Pomorsku školu u Kotor. Arkan se tamo nije dugo zadržao. Već posle desetak dana sa trojicom drugara beži preko Jadrana pravo u Italiju.
Ulagao po Crnogorskom primorju
Pošto se početkom osamdesetih godina vratio iz inostranstva, Arkan je svoj zarađeni novac dobrim delom ulagao po Crnogorskom primorju. Brzo se pojavljuje kao suvlasnik ekskluzivnog kazina na Svetom Stefanu, a jedan je i od prvih zakupaca Jadranskog sajma u Budvi. Priča se da su baš "crnogorski" poslovi Arkanu doneli prvi veći kapital kojima je kasnije krenuo da stvara svoju imperiju.
Neposredno pošto je počeo rat, a Ražnatović osnovao svoju Srpsku dobrovoljačku gardu, sa oduševljenjem je pričao o junačkim podvizima Crnogoraca na dubrovačkom ratištu usput sve preteći crnogorskim izdajicama.
"Pozdravi mi junačku braću Crnogorce i poruči da Dubrovnik mora biti naš ili božiji! Na leto dolazim u Dubrovnik da slušam gusle, a posle ćemo sa ovom mojom vojskom da vratimo Skadar! I kaži onim ustašama Jevremu Brkoviću i Slavku Peroviću da ću im, kada završim sa spoljnim neprijateljem, i oca i majku!", poručivao je Arkan decembra 1991. godine Crnogorcima na stranicama podgoričke "Pobjede".
Podržavao Đukanovića
Željko Ražnatović je u svečanoj crnogorskoj narodnoj nošnji 19. februara 1995. predvodio svatove na putu ka Cecinoj rodnoj Žitorađi. Kada je zapucao iz heklera, trubači su kao po komandi svirali staru narodnu: "Oj, svijetla majska zoro...". Voleo je uvek i u svakoj prilici da ode u svoju postojbinu. Redovno je letovao na Svetom Stefanu, a zimi često odlazio na Žabljak.
U vreme rascepa u crnogorskoj vladajućoj partiji otvoreno je podržao struju Mila Đukanovića. Pred drugi krug predsedničkih izbora Stranka srpskog jedinstva je javno pozvala svoje članstvo da daju glas Đukanoviću, a ne Momiru Bulatoviću što su neki tumačili kao prvi pouzdan znak da se Arkan distancira od Miloševića.
NE PROPUSTITE
I posle izbora, tokom predsednikovanja Đukanovića u više navrata je podržao crnogorsko rukovodstvo. Novinari su zabeležili da je jednom prilikom Mila uporedio sa slavnim crnogorskim vladikom Petrom Petrovićem Njegošem. Đukanović se zahvalio Ražnatoviću na podršci, ali je odbio da ga zvanično primi zbog raspisane Haške optužnice.
Pred smrt posetio otadžbinu
Poslednji put boravio je u Crnoj Gori zbog fudbala. Početkom decembra 1999. godine u Podgorici je boravio sa Obilićem gde je njegov tim igrao protiv Budućnosti. Arkan je bio na klupi sa rezervnim igračima i stručnim štabom odakle je žučno davao instrukcije prvotimcima na terenu. Tom prilikom viđen je i kako se šeta ulicama Podgorice, a bio je i gost poznatog hotela "Crna Gora" koji važi za omiljeno sastajalište crnogorske vladajuće elite.
"Kod kuće su me učili da mi je Crna Gora otadžbina, a Srbija majka domovina", umeo je da kaže Željko Ražnatović. Za sebe je sa ponosom govorio da je Srbin iz Crne Gore.
Željko Ražnatović ubijen je 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 sati, u beogradskom hotelu "Interkontinental", dok je bio u društvu bivših radnika Saveznog SUP pukovnika Dragana Garića i majora Milenka Mandića, pripadnika SDG. Napadači su mu ispalili tri hica u glavu i pobegli, ali su lisice na ruke ubrzo stavljene Dobrosavu Gavriću, Draganu Nikoliću i Milanu Mikiju Đuričiću.
Kurir.rs/Mondo
NE PROPUSTITE
