Aleksandar Knežević, koautor filma "Vidimo se u čitulji", otkrio je za Kurir kako je izgledalo snimanje sredinom devedesetih, ali i ko je od ljudi iz tadašnjeg podzemlja odbio da govori.
Kristijan Golubović gostovao je u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji gde je otkrio kako se živelo ozloglašenih devedesih, ali zašto se film "Vidimo se u čitulji" baš tako zove.
- Od tada javnost nije prestajala da se zanima šta ja radim, gde živim, šta radim i uvek sam bio na tom nivou u javnosti da pravim intrige. Imao sam i poseban stil, ostao sam živ, atraktivan, duhovit i spoznali su to u meni. Svi spominju devedesete kao negativno vreme, ali čekajte, tada su mnogi od nas hteli da uđemo u estradu. Moć, kolanovac i mnogi vidici su se otvarali u estradi. Oko nas se vrtelo sve, novac, dobre žene, bili smo galantni i za veče smo trošili stotike hiljada maraka. Samim tim ta kafana gde smo postane eminentno mesto, kada vide nas.
Kristijan Golubović je verovatno mogao da ostvari zapaženu karijeru u Holivudu uz pomoć ozbiljnog menadžera, rekao je za Kurir Knežević.
- Dobijao sam ponude da se snima L serijal kao mikro filmovi o meni. Kažu mi da se ja ništa promenio nisam. Ja sam rekao da nemam trenutno vremena da se prepustim snimanju u Francuskoj, voleo bih da neki novi klinci shvate da ne mogu da urade to što smo mi uradili bez teških posledica. Poenta mi je da kažem svima da poroci nisu dobri. Ja ne bih bio među živima da sam se odao porocima. Ja sam devedesetih bio sa voždovačkim klanom u ratu, i na pitanje šta će biti između nas i njih ja sam tu rekao "Onaj ko kome bude pročitao čitulju, on je pobednik". Tu je Knežević dobio inspiraciju za naziv filma i rekao je "Vidimo se u čitulji" - ispričao je Golubović.
Kurir.rs/M.L.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
