SRBIJA PATI I NE ZABORAVLJA, DVA TEŠKA MESECA OD MASAKRA U RIBNIKARU: Šta dosad znamo o zločinu i dečaku-ubici

BEOGRAD - Na današnji dan pre tačno dva meseca, tog kobnog 3. maja, Srbiju je zadesila jeziva tragedija koja nas je zauvek promenila i od koje ćemo se teško ikada u potpunosti oporaviti.

Roditelji su tog 3. maja ispratili decu u školu, neki zbog obaveza čak nisu ni stigli da se pozdrave. Nisu znali da je to poslednji put da vide svoje dete. Nakon toga, deset porodica je ostalo bez svojih najbližih - roditelji dece koja su pohađala OŠ “Vladislav Ribnikar” više nikada neće videti svoje ćerke i sinove. Deca koja idu u školu sa Vračara više nikada neće ugledati svoje vršnjake, kao ni njihovog čuvara i heroja - čika Dragana, piše Blic.

Potresne slike drugara ubijenih, ali i desetina hiljada Beograđana koji su narednih dana u tišini prodefilovali pored “Ribnikara”, u suzama i kroz jecaje ostavljali cveće, palili sveće, ispisivali poruke od kojih se srce cepalo, obišle su region, pa i šire.

- Danas sam u očima ljudi video iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakome sam se gledajući ga u oči zahvaljivao uz blagi naklon. I onda su i ti ljudi počeli da se osećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me je Sofija, kako joj i ime kaže, mudro naučila tome - rekao je Slobodan Negić, otac jedne od ubijenih devojčica.

Dva meseca kasnije, tuga i očaj su i dalje u vazduhu. I neverica. I mnogo pitanja bez odgovora.

Otac, majka i dečak-ubica

Otac dečaka ubice priveden je istog dana nakon jezivog zločina i njemu je određen pritvor jer je dečak-ubica u masakru koristio oružje koje je otac držao u sefu u njihovom stanu. Dva puta mu je produžavan pritvor.

Nakon što je majka počela da obilazi notare po Beogradu, a otac tražio da ga jedan poseti u pritvoru, sud je odlučio prvo ocu da zabrani raspolaganje imovinom, a nešto kasnije i majci.

Viši sud je popisao imovinu koja je u vlasništvu porodice dečaka ubice. Sud je utvrdio da porodica ima u vlasništvu četiri stana, garažno mesto, deo poslovnog prostora i jedan automobil.

Majka dečaka ubice i njena desetogodišnja ćerka pre desetak dana su vraćeni sa graničnog prelaza Prohor Pčinsjki pošto im nije dozvoljen izlazak iz Srbije. Ocu se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela - teško delo protiv opšte sigurnosti, odnosno da nije držao obezbeđeno oružje kojeg se dokopao dečak ubica pre nego što je izvršio masakr. Protiv majke je pokrenut postupak kako bi se utvrdilo da li ima elemenata krivičnog dela „zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica“.

O zločinu

Jezivi zločin u “Ribnikaru” je, prema urađenoj rekonstrukciji, trajao između pet i sedam minuta, ne više. Toliko je prošlo od momenta kada je 13-godišnji dečak ušao u školu, pa do trenutka dok je ispraznio oružje i sačekao policiju da ga uhapsi.

Kako je saopšteno, on je u školu došao sa rancem u kojem su bila dva očeva pištolja, nekoliko okvira municije i četiri Molotovljeva koktela koja je planirao da aktivira kako ne bi bio sprečen u svom pokušaju od strane policije.

Prvo je usmrtio čuvara škole, sa kojim je došao u kraću verbalnu raspravu, zatim dežurne učenike na hodniku, neke koji su tu, nažalost, bili u prolazu. A onda je ušao u kabinet istorije gde je bilo njegovo VII/2 i počeo da puca. Nasumično ili ne, pitanje je. Tek tragedija bi bila još veća da se neki nisu spasili iskakanjem kroz prozor.

Nedugo zatim, izašao je iz učionice i lagano otišao u dvorište, gde je ostavio oružje i pozvao policiju, saopštivši im šta je uradio (par minuta pre toga policiju je o pucnjavi obavestila i zamenica direktorke). Kada su stigli organi reda, predao se bez ikakvog otpora.

Kasnije je utvrđeno da je ispalio 57 metaka, od kojih je čak 34 pogodilo žrtve, kao i da je tačno izabrao dan kada će počiniti masakr, jer je tada njegovo VII/2 bilo u kabinetu istorije koji se nalazi odmah na ulazu u zgradu škole.

Šta je ispričala majka

Majka dečaka ubice saslušana je prvi put krajem maja i tom prilikom je detaljno pričala svoju verziju priče o detinjstvu svog sina, odnosu sa vršnjacima, porodičnim odnosima...

Ona je sina opisala kao bolešljivog i pametnog, kao dečaka sa širokim interesovanjima, koji nije impulsivan, ali ni energičan, koji je radoznao i koji je kroz zagrljaj znao da pokaže emocije prema njoj i babi.

- Tvrdi da je dečak bio bliži s njom, nego sa ocem, a da je o dečaku i njegovoj sestri od rođenja brinula i dadilja koja joj se nikada nije požalila na njega - kaže sagovornik “Blica”.

Majka je primetila kod dečaka određene promene u pubertetu, ali ih nije opisala kao dramatične događaje. Ispričala je u policiji da je dečak početkom školske godine počeo da se osamljuje u sobi, da nije zaključavao vrata, ali da je tražio da njegova mlađa sestra, s kojom je delio sobu, izađe.

- Ona je je dodala da je dečak na mobilnom telefonu koristio Instagram, Snepčet, Jutjub i Tik-tok, i da mu je ranije proveravala telefon - kaže izvor “Blica” upoznat sa slučajem.

Majka tvrdi i da se dečak posle jezičkog kampa u Francuskoj družio mnogo sa devojčicama, kao i da joj je razredna posle toga poslala poruku: “Čestitam, deca su vam predivna!”

Šta će biti sa dečakom ubicom

Najčešće pitanje koje postavljaju ne samo roditelji žrtava, već i kompletna javnost je: Šta će biti sa dečakom-ubicom? Podsetimo, po slovu važećeg zakona u Srbiji, kako u momentu kada je počinio zločin nije imao napunjenih 14 godina, on ne može krivično za to da odgovara, ne može da bude osuđen za zločin, pa čak ni da bude u pritvoru. I ništa se ne bi promenilo čak i ako bi se promenio zakon kako je predlagano, te se granica spustila do 12 godina, jer ne bi mogao da se primenjuje retroaktivno, na prethodne slučajeve.

Tinejdžer koji je počinio stravični masakr smešten je u ustanovu zatvorenog tipa, na Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, na posebnom odeljenju, gde se nalazi u potpunoj izolaciji i pod 24-časovnim ne samo medicinskih radnika, nego i policije. U sobi bez telefona, televizora, tableta.

Teoretski, njegovi roditelji bi trebalo da daju saglasnost za to, ali u ovom slučaju to nije neophodno pošto su lekari odmah zaključili da “postoji opasnost od ponavljanja istog, sličnog ili još svirepijeg dela”. I niko ni ne pomišlja da ga pusti.

Kurir.rs/Blic