SRBIJA SE SEĆA KRVAVOG 12. JULA 2017: Dan kada je otac ubio svog sinčića i njegovu majku ispred Centra za socijalni rad u Rakovici

"Posle ovoliko vremena, sa ove distance bes raste, jer ne možeš ništa promeniti. Jer niko nije odgovarao za smrt moje sestre i njenog deteta."

Ovako je uoči šeste godišnjice smrti svojih najbližih, sestrića Mihaila (4) i sestre Maje Đorđević koje je ispred Centra za socijalni rad u Rakovici ubio dečakov otac Marko Nikolić, priča Branislava Katanić.

Branislava, Majina sestra i Mihailova tetka, sa ove distance samo je sve besnija, ljuta što je smrt njenih najbližih prošla bez ikakve kazne i ičije odgovornosti.

- I onda pitanja zašto ja ne mogu da njima prolazim sve ono lepo što život nosi? Zašto idem na grob za sve bitne datume? Zašto? Samo su pitanja, a odgovor je činjenica koja ubija i tako u krug iz koga izlaska nema. A prva stvar koja ubija i stvara bes jeste što niko nije odgovarao za njihovu smrt!, rekla je Branislava za Blic.

Tog kobnog 12. jula 2017. godine ona je ostala bez svojih najbližih.

Maleni Mihailo trebalo je da bude sa svojim ocem kojeg je viđao jednom nedeljno. Mališan je tog dana trebalo da trčkara po parkiću, tati prepričava dogodovštine iz vrtića. Trebalo je, ali njegov otac, na čije su nasilno ponašanje institucijama ukazivale dečakova majka Maja i njegova tetka Branislava, umesto da dečaku pruži ljubav i pažnju, odlučio je da mališana brutalno ubije i mrtvog ga odvede svojoj bivšoj partnerki koja je svog sina čekala u prostorijama Centra za socijalni rad u Rakovici.

Nakon što je ubio svoje dete, Nikolić je beživotno telo četvorogodišnjeg sina smestio u automobil i dovezao se pred Centar za socijalni rad. U holu ustanove zatekao je Maju, koja je došla da preuzme dete... Bacio je dečakovo telo pred njene noge i nasrnuo na nju. Nesrećna žena dala se u beg, ali ju je monstrum sustigao, oborio i usmrtio je sa čak 27 uboda i 30 posekotina po celom telu.

U pomoć žrtvi potrčali su radnici Centra, a njih troje povređeno je u okršaju sa Nikolićem, koji je i na njih nasrnuo nožem. Agonija je okončana tek kada su dvojica komunalnih policajaca oborila Nikolića, vezala ga i predala policiji.

Vapaji pokojne Maje pred ubistvo

Nesrećna Maja Đorđević, pre nego što je doživela jezivu sudbinu, uporno je pokušavala da pronađe zaštitu za sina i sebe... Kucala je na vrata velikog broja institucija u nadi da neko spreči torturu koju je godinama trpela od nasilnika. Među njima je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kojem je poslala molbu za pomoć. U čitavom sistemu najviše je propusta učinio Centar za socijalni rad u Rakovici, koji je nizom odluka doveo do sve goreg odnosa nekadašnjih partnera. Uprkos činjenici da je i njih mnogo puta pre stravičnog događaja monstrum Nikolić maltretirao, oni su donosili odluke koje su išle u njegovu korist. Majčine vapaje kao da niko nije čuo.

Da je Centar za socijalni rad u Rakovici i zaposleni u ovoj instituciji najviše smatra i Majina sestra Branislava. Kako je ranije rekla za Blic oni su možda najveći krivci što je ubistva njenih najmilijih došlo, jer da su postupali po zakonu, da su čuli Majine vapaje, reagovali na osnovu svega što vide, ona i Mihailo bi sada bili živi.

Od stravičnog ubistva danas je prošlo šest godina, a apsolutno niko nije odgovarao za njihovu smrt. Monstrum koji je ubio Mihaila i njegovu mamu Maju izvršio je samoubistvo u zatvoru dok je čekao suđenje.

Kurir.rs/Blic