Jovan Vuković, nekadašnji sportista, vicešampion Jugoslavije u karateu u teškoj kategoriji, prošao je kroz nezamislive izazove tokom svog života. Pored impresivnih sportskih dostignuća, Vuković je ostavio dubok trag i kao borac u građanskim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.
Devet puta ranjavan na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, Vuković je izgradio reputaciju izdržljivog i neustrašivog borca. Njegova dobra kondicija igrala je ključnu ulogu u preživljavanju tih teških trenutaka, uključujući jedan incident kada je metak prošao kroz njegovu glavu.
Svoju vojničku karijeru započeo je kao dobrovoljac u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana, da bi potom postao deo Vukova sa Drine u Bosni. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine, odlučio je da ostane u Vukovima i služi u vojsci Republike Srpske do 1998. godine.Nakon toga, Vuković se pridružio Jedinici za specijalne operacije Crvenih beretki i otišao na Kosovo.
Vuković je gostovao u emisiji Crna hronika gde je sa voditeljkom i autorkom Jelenom Pejović podelio svoje iskustvo i otkrio neke od najtežih trenutaka kroz koje je prošao tokom svog ratnog puta.
- Dobio sam poziv i otišao u sam u Novi Sad. Kada smo završili obuku otišli smo u Šid gde smo obučavali druge koje nisu tada znali ni pušku da drže. Potom smo se zaputili u Vukovar. Tamo smo oslobodili kasarnu jer su tu ubijali naše vojnike. Svašta su im tamo radili. Ta kasarna u Vukovaru bila je dugačka kilometar. Nakon 2 meseca rekli su nam da idemo kućama i da dolaze drugi. Kada smo se povukli, ustaše su zauzele sve što smo oslobodili. Došao sam kući i nisam znao šta da radim. Tada sam odlučio da ću se pridružiti Srpskoj dobrovoljačkoj gardi u Beogradu. Prijavio sam se kao dobrovoljac, a uslov je bio da nemaš neke kriminalne afere i da nisi kažnjavan. Obuka je bila jaka, kao u Legiji stranaca. Ako se nešto pogreši morao si nositi kamen. Nas je obučavala profesionalna vojska koju je Arkan imao oko sebe. Mene je obučavao Ivan Rambo, Arkanov kum - započeo je Vuković.
- Dok sam bio tamo pucalo se samo na neprijatelja i nikada nije ubijen civil. Bio sam tamo skoro godinu dana. Ranjen sam na Lušcu, ulasku u Vukovar. Uvukao sam se u jednu štalu i previjao svoje rane da me ne bi slučajno video Arkan da sam ranjen, pa da me odstrani iz jedinice. Međutim, došao je Arkan i jedan poručnik iz JNA i videli su da sam ranjen. Govorili su da sam ranjen, a ja sam to negirao. Rekli su da mi nije crna čizma, nego crvena. Tada su me prebacili u selo Vero, a iz sela Vera u Petrovaradin u vojnu bolnicu. Kada sam se oporavio, došao sam kući. Potom sam otišao u Pančevo gde se obučavala 72. specijalna jedinica. Završili smo obuku i otišli u Baranju - rekao je.
Vuković se potom dotakao i najkobnijeg ranjavanja.
- Imao sam komandira iz izviđačkog voda Bogdana Ekmedžića, bili smo ko braća. Zauzeli smo rovove koje nije mogao niko. Rekao je da ide da kaže nešto Pumi, a Puma je bio niže jedno 10 metara. Prošao je između dva drveta i nagazio na tenkovsku minu "6" i raznela ga u komade. Tu sam bio ranjen jer nisam bio daleko i ranjen sam u lice - rekao je Vuković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
