REKLA JE "ĐORĐE JE ISPRED VRATA", ŠIŠTALO JE, A ONDA... Otac ranjene dece preživeo eksploziju u Smederevu: NOSIO SAM KRVAVU DECU

Aleksandar P. koji je pukom srećom izbegao eksploziju u stanu u Smederevu kada je standavac Đorđe Azarić (57) aktivirao eksploziv, opisuje u ispovesti za Kurir dramu koju su preživeli njegovi povređeni sin i ćerka

Ovim rečima počinje svoju ispovest za Kurir Aleksandar P., otac povređenih brata i sestre, Nikole (21) i Miljane (22) iz Smedereva, koji su zadobili povrede u četvrtak kada je njihov stanodavac Đorđe Azarić (57) aktivirao eksplozivnu napravu u stanu koji su iznajmljivali od njega u centru Smedereva.

Detonacija je bila toliko snažna da je telo bombaša bilo raskomadano i rasuto po ulici i pravo je čudo da niko više nije nastradao, imajući u vidu da je eksplozija uništila pola zgrade koja je sada neuslovna za život. Sumnja se da je motiv ovog bezumnog čina dug za kiriju i račune koji je dostigao 7.000 evra, a koji Aleksandar P. i njegova porodica navodno nisu plaćali Azariću.

Aleksandar kaže za Kurir da se zahvaljuje Bogu što su mu deca živa i tvrdi da nije tačno da su Azariću dugovali bilo šta.

- Hvala Bogu moja deca su živa i biće dobro, to što smo sada na ulici i nemamo gde da živimo, valjda ćemo se nekako snaći. Još nisam došao sebi nakon eksplozije koja se dogodila u stanu gde su mi bila deca - kaže otac povređenih i dodaje da u trenutku detonacije nije bio u stanu već u šetnji sa unukom.

- Ćerka me je pozvala telefonom i rekla da je Đorđe došao na vrata i da je čudan. Rekao sam joj da mu ne otvara i da ću doći, a onda mi je dodala da nešto šišti ispred. Savetovao sam joj da zove polciju, a ja sam užurbano krenuo ka zgradi - prepričava nam Aleksandar i dodaje da je bio 10 metara od zgrade kada je puklo.

- Čula se detonacija, jako je odjeknulo, a ja sam pogledao gore ka zgradi i vidim lete stvari, prozori, vrata i pitam se šta se dogodilo. Užas - kaže on:

Bio je mrak, trčao sam

- Ušao sam u zgradu sa unukom, unutra je bio mrak, ništa se nije videlo. Trčao sam stepenicama ka stanu na poslednjem spratu i neko mi je pomogao oko unuke. Čuo sam zapomaganje, urlike, kuknjavu, a onda i ćerkin glas. I ćerka i sin su mi krvavi bili i komšije su mi pomogle da ih izvedem nekako napolje.

Stravične scene, prema rečima Aleksandra P., nemoguće je izbrisati iz sećanja do kraja života.

- Odvode mi decu u smederevsku bolnicu i tamo mi saopštavaju da je ćerka imala operaciju lakta i još neke lakše povrede, dok sina prevoze za Beograd gde se i sada nalazi. U stabilnom je stanju. Lekari su mu spasili jedno oko, dok u drugom ima strano telo. Imao je i jednu operaciju - kaže zabrinuti otac.

(Kurir.rs - B. Travica)