KRIMI-SPORAZUM PROPAO I TREĆI PUT! Škaljarci i kavčani ratuju 9 godina, pokušan i PING-PONG SISTEM, posredovao i poznati BIZNISMEN
Dva zaraćena kotorska klana, kavački i škaljarski, navodno su po treći put otpočeli pregovare o primirju, odnonosno, o prestanku krvavog rata koji traje od 2014. godine. Međutim, prema poslednjih informacijama i rečima stručnjaka malo je verovarno da će doći do zakopavanja ratnih sekira.
Prema navodima crnogorskih medija, pojedinci iz oba klana koji su pokušali da sklope primirje nisu izgubili nijednog člana porodice u krvavim obračunima. Zbog toga se pretpostavlja da su se pobunili oni koji ipak jesu i koji žele krvnu osvetu.
- Iako se pričalo o primirju, otkriveno je da su "kavčani" nedavno nameravali da likvidiraju jednog "škaljarca" u zatvoru u Spužu, baš kako bi drugoj strani stavili do znanja da od pregovora nema ništa - objašnjavaju upućeni u prilike.
Podsetimo, krvavi rat kavačkog i škaljarskog klana počeo je pre devet godina kada je u Valensiji počeo obračun između tada jedinstvenog kotorskog klana. U toj španskoj luci zbog krađe 200 kilograma kokaina Goran Radoman i Goran Đuričković, navodno, sukobili su se sa vođama sadašnjeg kavačkog klana. U ratu klanova ubijeno je više od 60 ljudi, a među nastradalima je bilo i nevinih žrtava, ali i članova porodica. Takođe, mnogim likvidacijama prisustvovale su supruge, ali i deca glavnih meta.
- Kad se radi o ratu mafijaških grupa kao što su "kavačka" i "škaljarska" gotovo je nemoguće uspostaviti mir s obzirom na to da kod njih nije samo borba oko teritorije, droge i uticaja u pitanju već je došlo i do krvavih obračuna koji se tamo smatraju neophodnim za krvnu osvetu. To znači dok se ne istrebe oni koji su učestvovali u ubistvima neće biti pomirenja - kaže za Kurir bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Božidar Spasić.
Prema njegovim rečima jedan od ključnih pokušaja da se zakopaju ratne sekire je bio kad se u sve umešao i Brano Mićunović, kontroverzni biznismen iz Crne Gore.
- Negde pre pet, šest godina bio je pokušaj od strane uticajnih policijskih službenika, političara, kao i šefova drugih klanova da ih pomire, a u tome je prednjačio Brano Mićunović koji je bio blizak crnogorskim vlastima i u jednom mometnu je smatrao da ih treba primiriti i pomiriti jer su njihovi obračuni nanosili veliku štetu za državu. Pokušaj pomirenja bio je takozvanim "ping-pong" sistemom, a to znači da posrednici idu od jedne do druge strane i ubeđuju ih da više neće biti napada i da se sve drugo oko "posla" može srediti i dogovoriti. Ubeđivali su ih da je neophodno da celukupan posao ipak bude pod jednim patronatom jer rezuđeni mogu biti žrtve drugih mafija kao što je italijanska, pa im često "pada" droga i na moru i na kopnu. Međutim od toga nije bilo ništa - kaže naš sagovornik.
- Nakon ovog neuspeha klanovi su se tek tada rasturili na 100 delova u smislu bekstva i od 2020. pogotovo su svuda po svetu, Grčka, Turska, Južna Amerika - kaže Božirad Spasić i zaključuje da bi najbolje bilo da dođe do primirja bar na tlu Crne Gore, ali da je malo verovatno da se tako nešto desi u ovom trenutku.
Prvi pokušaj
Brano Mićunović prvi je pokušao je da smiri sukob između škaljarskog i kavačkog klana 2016. godine, ali po verovatno prvi put nije bio dovoljno moćan da ih zaustavi.
Kako se i ranije govorilo Mićunović se u njihove sukobe mešao samo kada su sukobi dolazili na taj nivo da mogu da ugroze sigurnost ostalih kriminalnih ekipa.
On je tada, kako se pisalo, razgovarao sa obe strane i to nedugo nakon što je u Novom Sadu pucano na vođu kavačkog klana Slobodana Kašćela, ali nije naišao na odgovor kakov je očekivao. Tada su mediji navodili da se Mićunovićevom predlogu najviše protivio sada ubijeni vođa škaljarskog klana Jovan Vukotić, ali da ni kod kavčana nije naišao na razumevanje.
Podsetimo, Vukotić je upravo i poslednja žrtva rata klanova, likvidiran je 8. septembra u Istanbulu, a zbog njegovog ubistva turska policija uhapsila je nekoliko državljana Turske, ali i dvojicu Crnogoraca, bliskih kavačkom klanu i Radoju Zviceru - Radoja Živkovića i Zdravka Perunovića.
Drugi pokušaj
Drugi pokušaj, navodno, da se sklopi primirje bio je 2021. godine i, prema rečima izvora upoznatih sa slučajem, inicirao ga je Jovan Vukotić.
Jovan Vukotić je,tada navodno, želeo da sklopi primirje sa Radojem Zvicerom, vođom kavačkog klana, i stavi tačku na dugogodišnje krvoproliće i to pet godina i oko 40 žrtava nakon pokušaja Mićunovića da to uradi za njih.
- U decembru 2021. godine Vukotić je preko jednog "kavčanina" poslao poruku Zviceru. Navodno, snimio mu je video-poruku u kojoj je rekao da rat treba da stane. On je napisao i stavke, napismeno je izložio kako to primirje treba da izgleda - rekao je ranije za Kurir izvor upoznat s prilikama i dodao da pakt o primirju ipak nije sklopljen.
- Kavčanin je odneo poruku Zviceru. Vođa kavčana je u roku od tri dana poslao odgovor. "Vi meni batu, a hoćete primirje?! Ne može", navodno je glasio Zvicerov odgovor - kaže sagovornik.
On objašnjava da je "bata" koga pominje Zvicer Vladimir Roganović, zvani Vila, ubijen u decembru 2018. u Beču. Roganović je bio jedan od najbližih saradnika Radoja Zvicera i gledao ga je kao brata. Ubice Roganovića do danas nisu otkrivene, a vođa kavačkog klana za njegovu smrt krivi "škaljarce".
Vukotić je i nakon što je dobio negativan odgovor, pokušao još jednom da dopre do Zvicera.
- Pošto je Zvicer u svom odgovoru navodno zatražio da mu otkriju ko je egzekutor Roganovića, jer tek onda mogu da pričaju o primirju, Vukotić je navodno poslao još jednu poruku, bio je uporan da se krvoproliće okonča. U njoj je navodno predložio da 'to treba da zaborave i da krenu dalje'. Međutim, nakon devet dana, sredinom decembra, Zvicer im je poručio: 'Nema ništa od toga, doviđenja, zdravo - podsetio je izvor Kurira.
Kavčani su posle toga nastavili sa osvetom i ratom do istrebljenja. Tokom 2022. godine redom su ubijeni i ključni ljudi škaljarskog klana Minja Šaković, Goran Vlaović, ali i Jovan Vukotić.
Kurir.rs / Ekipa Kurira
Bonus video:
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija