Sedam godina je prošlo od svirepog ubistva Momčila Stevanovića (59) iz svrljiškog sela Galibabinac, a njegove ubice i dalje izmiču ruci pravde.
Stevanović je nasmrt pretučen u svojoj kući u noći između 7. i 8. novembra 2016. godine, a kako se pretpostavlja, motiv brutalnog zločina bilo je koristoljublje.
Zbog sumnje da je imala veze sa zločinom uhapšena je Momčilova prijateljica Lidija Stejković koja je pravnosnažno osuđena na dve i po godine zatvora ali samo zato što nije prijavila ubistvo jer Više javno tužilaštvo u Nišu nije moglo da pronađe dokaze za pomaganje u teškom ubistvu, za šta je teretilo.
Lidija, koja je odrobijala izrečenu kaznu, tvrdi da joj je sve ono što je snašlo nakon Momčilove smrti uništilo život i upozorava da su njegove ubice i dalje na slobodi što dokazuju još dva skoro istovetna zločina koja su se dogodila nedaleko od Galibabinca.
- Imam traume, noćne more, bila sam prinuđena da potražim psihijatrijsku pomoć jer ne mogu da se izborim sa tako mučnom smrću dragog prijatelja a još više što sam ja za taj zločin okrivljena bez dokaza. Optužbe protiv mene su se menjale, navodno sam tipovala Momčila, bila posmatrač zločina pa čak da sam učestvovala u njegovom premlaćivanju.
- Veštačenja auta i telefona išla u moju korist, imala sam brojne svedoke da u vreme ubistva nisam bila u Galibabincu a jedini „dokaz“ tužilaštva bila je Momčilova krv na mojim farmericama. Mada sam objasnila da je on jednom prilikom iskašljavao krv zbog čega smo ga vodili kod lekara, što sam potkrepila i medicinskom dokumentacijom i svedocima, to nije uvaženo. Iako sam prošla i poligraf, išlo se na to da budem osuđena kako ne bih dobila pravo na odštetu pa kad već nisu mogli da mi prikače ubistvo, osudili su me za neprijavljivanje Momčilovog ubistva – tvrdi Lidija.
Ističe da nije imala motiv za Momčilovo ubistvo jer joj je umnogome bio „desna ruka“.
- Želim da razjasnim naš odnos koji je u medijima pogrešno interpretiran, Momčilo mi je bio veoma drag prijatelj ali ništa više od toga. Moj otac je iz Galibabinca pa sa zbog toga često boravila u tom selu a zbližili smo se 2013. godine kada mi je umrla majka. S obzirom na to da se on posle smrti svoje majke vratio u selo da bi održavao kuću i imanje, preuzeo je brigu i o mojoj imovini. Obrađivao je 21 hektar moje zemlje, sekao drva, imao je ključ od moje kuće, starao se da sve bude kako treba.
- Nisam mu ništa naplaćivala, on bi mi donosio jaja, sir, mleko, ponekad i neku simboličnu sumu novca kako bi i se odužio što je koristio moju zemlju. Bio je prijatelj kakav se retko nalazi, mogla sa od njega da potražim bilo šta, u bilo koje doba, sve bi mi učinio. I ja sam bila spremna da za njega sve uradim, ma bubreg bih mu dala da mu je bio potreban, ne bi mi napamet palo da mu naškodim a kamoli da ga ubijem. Kupovala sam mu odeću ili mu donosila stvari moga brata, jednostavno brinuli smo jedno o drugome. On je imao nešto novca u banci koji je čuvao za starost, hteo je da ga ja dočuvam. Nisam htela da razgovaramo na tu temu, uvek sa mu govorila da je još mlad i da za to ima vremena – nastavlja Lidija.
Priznaje da joj u zatvoru nije bilo lako bez obzira na korektan tretman.
- Osoblje zatvora je zaista bilo profesionalno, bila sam u otvorenom odeljenju, imala sam pravo i na izlaske u grad ali ga nisam koristila. Međutim, u tom odeljenju sam se susretala sa ženama koje su počinile zaista teške zločine, naslušala sam se i nagledala se svačega što se ne zaboravlja. U zatvoru nisam dobila ni opomenu, a kamoli neku težu meru i ostvarila sam i pravo na uslovni otpust. Kada sam izašla, htela sam da pokrenem postupke da bih dokazala svoju nevinost, namera mi je bila da idem do međunarodnog suda, ali su mi prošli rokovi – objašnjava Stejkovićka.
Ističe da joj ostaje samo nada da će Momčilove ubice biti otkrivene što bi dokazalo da je robijala ni kriva ni dužna.
- Posle Momčilovog ubistva stradala su još dvojica ljudi u tom kraju na veoma sličan način. Ubeđena sam da su sva tri zločina izvršile iste osobe. Kako sam nezvanično čula, policija ima neka saznanja koja bi mogla da dovedu do hapšenja bar jednog izvršioca što bi možda bio prvi korak do dokazivanja moje nevinosti – zaključuje ova Svrljižanka.
Samo pet meseci nakon Momčilovog ubistva u svrljiškom selu Mrdželat nakon mučenja, svirepo je usmrćen Vukadin Božinović (93). Crna serija nastavljena je decembra 2020. godine kada je u Svrljiškom Lalincu pronađeno telo Bore Kostića (76) za koga je takođe ustanovljeno da je preminuo nasilnom smrću. Sve ukazuje da su i jedan i drugi ubijeni prilikom pljačke, ali izvršioci svirepih zločina ni do danas nisu pronađeni.
Kurir.rs/Telegraf
NE PROPUSTITE
Bonus video:
