Tog 27. novembra 1999. godine ubijen je Zoran Šijan. Na današnji dan pre 24 godine oko 1.30 na uglu ulica Nemanjine i Svetozora Markovića u centru Beograda likvidiran je dok je sedeo u svom "mercedesu 600", čekajući zeleno svetlo na semaforu. Istog momenta kad je mercedes stao, pored njega je u drugu traku ušao jedan automobil i tada su se začuli smrtonosni rafali.
Ko je bio Zoran Šijan?
Bio je jedan od najopasnijih momaka sa "vrelog asfalta" devedesetih godina prošlog veka. Bio je uspešan sportista - čak i prvak Evrope u kik-boksu - ali je paralelno vodio i drugi život, sa "one strane zakona". Kao vođa "surčinskog klana" nekoliko puta je bio u pritvoru, zatvoru, ranjavan je i na kraju ubijen. Njegova likvidacija nikad nije rasvetljena.
Svojevremeno je Zoran Lepi Marković, ozloglašeni momak sa Voždovca, za Balkan info pričao o tome kako su se proveli zatvorenici koji nisu prepoznali Šijana.
"Jednom sam sa Šijanom bio u sobi u Centralnom zatvoru", počeo je Marković, pa dodao:
"Odjednom su neki momci došli u sobu, a počela je već bila frka jer smo kretali na kantinu. Ja pitam Zorana da li treba da mu uzmem nešto na kantini, jer su čuvari već počeli da nas izbacuju iz sobe, nije bilo mnogo vremena. Sa svih strana se čulo 'Izlazite iz sobe, izlazite iz sobe'. On mi kaže da mu uzmem jedne Orbit žvake. A tada nije bilo Orbit žvaka u zatvoru, sada ih možda i ima", kaže Marković i nastavlja:
"Meni je to malo bilo smešno, ali sam ćutao, a jedan majmun tu što je ušao u sobu, a bio je iz Rupčina gore, Rakovice ili ne znam šta je to gore, Resnik, kao nešto počne da se smeje".
Marković je otišao do kantine i zajedno Šijanom se vratio u sobu. U sobi su još uvek čekali isti mladići.
"Onaj isti što se smejao počne sad da ga provocira, kao, brate jesi izgutao Orbit žvake", nastavlja priču Lepi.
"Kaže Zoran 'Sad ću da ga prebijem', ja ga smirim, kažem nemoj, pusti ga, ali klinac navalio, ne zna ko je ovaj, a ja nemam vremena da im kažem da se ne kače sa njim. I on nastavi da ga provocira: pa jesi li gladan, ako si gladan, ima ovde neko meso, možda se malo pokvarilo, ali uzmi pojedi to".
Šijanu je tu već bilo dosta podrivanja autoriteta. Po njegovom mišljenju mladići su preterali, a on je retko kada nekoga ko pretera puštao da prođe nekažnjeno.
"Šijan ustane", nastavlja Lepi:
"Pita ga - Šta si rekao, pa bum, tras, bum tras, onda ovaj drugi skoči, on i njega dohvati, pa drugog, pa trećeg, poslagao ih Šijan sve dole. Oni viču - komandire, komandire, pa kasno sad da vičeš. Provociraš čoveka, a sad kukaš. Čekaj da vidiš prvo ko je", seća se Marković i dodaje:
"Znaš kako ide pravilo: prvo vidiš ko je neko, šta je, ne diraš ga. I jako su me iznenadili ti momci što su krenuli na njega, a nisu znali na koga su krenuli. Šijan je bio jako opasan. Ali onako, normalno obučen, obična fruzura… Prešli su se. Kad su počeli da lete po sobi, e tada su tek shvatili ko je on", završava ovu priču iz Centralnog zatvora Zoran Lepi Marković.
Za "surčince" na čelu sa Šijanom se, pre svega, vezivala krađa i preprodaja luksuznih automobila, u čemu su bili bez premca u državi, a potom i prodaja narkotika. Tokom velike policijske akciji u kojoj je učestvovalo više desetina operativaca MUP-a Srbije, pripadnika Interventne i Kontradiverzione jedinice beogradske policije, u surčinskom sedištu "Kotobanja" uhapšeni su brojni članovi ekipe, među kojima Zoran Šijan i Ljubiša Buha Čume. Policija je upala oko ponoći, a pretres kuća uhapšenih trajao je do šest sati ujutro. Inspektori su zaplenili 31 skupoceni automobil marke "mercedes", "BMV", "ferari"… i pronašla veliku količinu nelegalnog oružja.
U Šijanovom stanu nađeni su revolver „smit i veson”, automat „uzi”, malokalibarska puška „hekler i koh” sa optičkim nišanom, karabin „crvena zastava”, „magnum 357″, municija… Mada je policija bila uverena da će ovom akcijom rešiti mnoge probleme koje su im pravili "surčinci", Zoran Šijan je u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu proveo nepunih mesec dana. Zbog ilegalnog posedovanja oružja osuđen je na zatvorsku kaznu od godinu dana, ali je do pravnosnažnosti presude pušten na slobodu.
Protiv Šijana je vođen i proces zbog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. U nesreći iz aprila 1997. godine koja se dogodila na raskrsnici ulica Trgovačke, Jablaničke i Ibarske magistrale, nastradao je 21-godišni Aleksandar Joksimović. Šijan je na sudu negirao svoju krivicu tvrdeći da je Joksimović svojim vozilom prošao na crveno svetlo.
Prema nepotvrđenim informacijama, Šijan je ranije bio osuđen zbog razbojništva, ali sud nikada nije potvrdio presudu koja je posle šest godina zastarela, a potom je i ukinuta.
Postoji mnogo teorija ko stoji iza likvidacije Šijana.
Kao naručioci pominjani su Zoran Uskoković Skole i grupa Željka Maksimovića Make, ali nikada nije skupljeno dovoljno dokaza, niti je pokrenut krivični postupak.
Na suđenju za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, svedok Slobodan Resimić optužio je Nikolu Maljkovića za likvidaciju Šijana, tvrdeći da mu je Maljković rekao: "Da, ja sam ga sašio".
Mediji su pisali i da je Nenad Ilić zvani Glavonja, bivši pripadnik "crvenih beretki", u policiji izjavio da je Šijana ubio Milorad Ulemek Legija.
Šijanova majka je pre nekoliko godina izjavila:
"Mog sina je ubio neko mnogo moćan, a verovatno je u njegovo ubistvo umešana i bivša Služba državne bezbednosti. Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva-tri meseca pre smrti posvađao s Markom Miloševićem i da ga je tada ošamario."
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
