Navršila se 31 godina otkako je ubijen Bojan Banović. Kada je likvidiran krajem novembra 1994, imao je samo 19 godina.
Bojan Banović, poznatiji na beogradskom asfaltu kao Boki Čelik, bio je žestoki momak devedesetih godina.
Banović je bio "viđeni član" voždovačkog ganga. Bio je sportski tip, nikada nije ni pio alkohol niti pušio. U čuvenom dokumentarnom filmu "Vidimo se u čitulji", Bojan se pojavljuje u ekipi Gorana Vukovića. On je za volanom "golfa" 3 kojim Voždovčani odlaze da se slikaju ispred "poršea" Sredoja Šljukića Šljuke kako bi dokazali nadmoć i na "tuđem terenu".
Nakon sukoba Voždovčana i Novobeograđana sa Kristijanom zbog krađe automobila, Banović je ranio Golubovića, a kasnije je i sam ranjen. Pretpostavljalo se da je reč o osveti. Neko mu je "kalašnjikovim" skoro razneo ruku zbog čega je imao komplikovanu operaciju i čekalo ga je još nekoliko.
Ruka mu je bila u gipsu kada je u noći između 26. i 27. novembra 1994. izašao na splav "Lukas" sa prijateljima. Tada je ubijen, a o njegovom ubistvu postoji više verzija.
Jedna od njih kaže da je Bojan te večeri bio raspoložen i da je u jednom trenutku uzeo mikrofon i zapevao, što je zasmetalo "zvezdarcu" Goranu Mrdeljiću, bivšem policajcu iz rečne policije Beograda. Počeo je glasno da negoduje, a onda mu je Bojan prišao, zajedno sa svojim prijateljem Mijom Baškalovićem. Navodno, Banović i Mrdeljić su od ranije bili u zategnutim odnosima zbog nekog duga.
Jedni su posle pričali da da je samo bilo oštrih reči, drugi da su udarali pištoljima Grdeljića po glavi...
Nakon toga su se Bojan i Mija okrenuli, a Mrdeljić je počeo da puca i s leđa pogodio Baškalovića u vrat, a Banovića u srce. Tada je došlo do opšte pucnjave na splavu između "voždovčana" i "zvezdaraca" u kojoj je Mrdeljić ranjen u stomak.
U tom trenutku stigla je rečna policija posle čega je nastao još veći haos i pravo je čudo da niko od nevinih ljudi nije stradao na splavu.
Banović je prevezen u Urgentni centar, a navodno je taj put trajao više od sat vremena. Kada je Bojanov otac stigao i video sina, navodno mu je lice bilo potpuno deformisano - nos slomljen, svuda su bili ogromni otoci i podlivi, a jedno oko nije imao!
Otac je postao sumnjičav, jer je imao informaciju da je pogođen jednim metkom. Tada je počeo da sumnja da mu je sin dokrajčen tokom puta do Urgentnog centra. Međutim, nije imao snage da traži obdukciju i tuži nekoga, slomljen bolom zbog smrti sina.
Bojan je sahranjen pored još jednog "žestokog momka" Romea Savića. Sanduk su mu nosili prijatelji iz voždovačkog klana.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
