NIŠ - Slobodan Marinković (62) zvani Čerčil, vlasnik niške Industrije mesa DAKOM ubijen je oko 7,30 časova u svom rodnom selu Mramor, na putu između porodične kuće i kompleksa njegove fabrike mesa.
Zločin se dogodio na oko 500 metara, od doma porodice Marinković. Marinković je mercedesom, kao i svakog jutra išao prečicom, kroz stočnu pijacu, što je ubica očito znao i pripremio sačekušu, na skrovitom i pustom mestu.
Naime, pijaca radi samo četvrtkom i subotom, a ostalim danima to je pusta ledina koja se proteže na oko četiri do pet hektara. U upravnoj zgradi, na ulazu u pijacu, takođe, nema nikoga kada nije pijačni dan, što je egzekutor znao.Očigledno je da se radi o klasičnoj sačekuši i da je ubica surovo, bezmilosti, pucao ne da opomene, već da ubije.
Prema kazivanju komšija, čula su se najpre dva, potom jedan, pa još dva pucnja.
Prema tragovima na mestu ubistva, napadač je sačekao Marinkovića u senci drveća kraj vage i počeo da puca kroz staklo i prednja leva vrata gde je mesto vozača.
Verovatno iznenađen i ranjen, vozač je izgubio kontrolu nad volanom, skrenuo na levu stranu i udario svojim ,mercedesom u stub ulazne kapije. Ubica je potom prišao i ,,overio,, ga sa još dva metka. Prilikom udara u stub izleteo je erbeg sa volana mercedesa , pa se Marinković, potom bacio na desnu stranu i podigao levu ruku da se zaštiti od ubice. Svi hici pogodili su žrtvu u gornji deo tela, grudi i leđa.
Posle zločina ubica je uskočio u putnički automobil, prema kazivanju nekih komšija, najverovatnije citroen i pobegao kroz selo ka putu Niš-Prokuplje. Policija je odmah izdala poternicu za beguncem.
Na mestu ubistva uviđaj je izvršio istražni sudija Višeg suda u Nišu,Tomislav Trajković ali o zločinu,u intersu istrage nije želeo ništa da saopšti novinarima.Prema izvorima bliskim firmi DAKOM pošto niko od odgovornih nije želeo da kontaktira sa novinarima, Kurir saznaje da je reč o uspešnom kolektivu čiji je vlasnik bio Marinković a na mestu direktora njegova supruga Katica. Firma ima svoju proizvodnju, preradu mesa i lanac mesara u Nišu i mnogim gradovima Srbije.
Marinković je mesarski zanat počeo u detinjstvu pored svog dede koji je, koristeći blizinu porodične kuće pijaci, kao i mnoge komšije, obavljao uslužno klanje i sređivanje grla stoke kupljenihu Mramoru.
Klanje je obavljano za novac ili kožu odrane životinje i tako godinama dok se nije upoznao sa nakupcima i krenuo u sopstveni biznis.
Početkom devedesetih godina osniva mesarsku radnju koja porodičnim angažovanjem prerasta u preduzeće sa sopstvenom proizvodnjom, preradom i prodajom. Nesporno je da je Marinković dobro razradio posao i imao para da investira i širi biznis, te da nije zavisio od kredita ili pozajmica, što znači da nije dugovao.To isključuje novac kao motiv zločina.
Činjenica je da policiji neće biti nimalo lako da brzo definiše motiv zločina jer je reč o porodičnom čoveku, biznismenu, bez dugovanja i osobi koja je zaposlila mnoge rođake i prijatelje i novčano pomagala mesnu zajednicu. Istraga je u toku.
D.Ilić
Lelek sestara
Supruga ubijenog Marinkovića je, posle zločina,ostala u firmi i želela je da joj niko ne smeta . Za to vreme u domu Marinkovićevih obavijenom tugom, lelek sestara ubijenog.
Branislava i Zorka Stojanović,sestre ubijenog, na glas nariču.
- Svima nam je bio uzdanica i dika. Mučio se od malena i stvorio dom i porodica a ni mrava nije zgazio,usahle mu ruke ko mu zlo na nese. Jao brate moj zašto nam te uzeše, naricale su sestre u glas.Za to vreme posluga je čistila lepo uređeno dvorište ispred porodične kuće ne dozvoljavajući nikom da se približi.
Bog ga sagledao, ali.....
Na mestu zločina obreo se brat od strica ubijenog Marinkovića Dragomir Miladinović.
- Duša je bio. Pomagao je svima, ne samo rođacima već sirotinji uopšte. Takav neće dugo da se rodi. Dugo nije imao dece pa je endo usvojio. No,potom ga je i Bog sagledao i nagradio te je dobio svoje rođeno - sina. Radili su porodično,od jutra do mraka ali muđavo nedade da uživa, rekao je Miladinović.
Presela mu kafa
Komšija Živko Paunović je čuo pucnje ali nije video ubicu pošto jezamakao dok je istrčao iz dvorišta.
- Sedeo sam na terasi i pio kafu. Čuo sam dva pucnja pa potom jedan. Pomislio sam prvo da su petarde ali kada su odjeknule jošdve detonacije,shvatio sam da se puca iz vatrenog oružja. Istrčao sam na ulicu i video kola kraj ulaza u pijacu. Počele su da se okupljaju i ostale komšije ali niko od nas, sem neke dece koja su išlau školu,nije video begunca rekao je za Kurir komšija Paunović.
