SARAJEVO - Nelegalna organizovana trgovina naoružanjem iz zemalja zapadnog Balkana velikim delom je namenjena zapadnoj Evropi, ograničenom broju kupaca, a u tu trgovinu vrlo često je umešana dijaspora koja oružje menja za narkotike ili cigarete.
U nedavno objavljenom izveštaju kancelarije u Beogradu navedeno je da oko 30 odsto nelegalnog naoružanja u Francuskoj i drugim zemljama Evropske unije i dalje potiče sa zapadnog Balkana od dve velike mreže trgovaca, albanske i panslovenske, u koju spada i BiH.
Oružjem trguju uglavnom organizovane kriminalne grupe koje su međusobno povezane, kazali su ataše za unutrašnju bezbednost u Ambasadi Francuske u BiH Erik Emero i koordinator Regionalne kancelarije za borbu protiv organizovanog kriminala francuske ambasade u Beogradu Siril Bomgartner.
Najčešće se trguje razornim oružjem poput bazuka, raketnih lansera, automatskih pušaka tipa "kalašnjikov" ili "uzi", bombi i eksploziva, a deo tog oružja ukraden je iz legalnih skladišta i fabrika.
Erik Emero navodi da je u toku nekoliko istraživanja o kriminalnim grupama u BiH koje nelegalno trguju oružjem.
"BiH je nesumnjivo jedna od zemalja koja je najviše pogođena problemom oružja zaostalog iz rata. Postoje razni putevi oružja iz BiH u Francusku kojima upravlja dijaspora. Tim grupama nije specijalnost trgovina oružjem i može se reći da je reč o klasičnoj trgovini. Grupe razmenjuju oružje za narkotike ili za razne proizvode, poput cigareta.
Ova vrsta kupovine je relativno nov fenomen, ali se brzo razvija i sve službe ga smatraju vrlo ozbiljnim, rekao je Emero.
Na prostorima bivše Jugoslavije, ističe, nalaze se i pojedinci i kriminalne grupe koje se bave međunarodnom trgovinom oružja, ali mnogo je i pojedinaca koji dolaze u BiH kako bi se snabdeli oružjem.
Koordinator Regionalne kancelarije za borbu protiv organizovanog kriminala Ambasade Republike Francuske u Beogradu Siril Bomgartner rekao je da je trgovina nelegalnim oružjem velikim delom namenjena zapadnoj Evropi.
"Ova trgovina spada u transnacionalnu trgovinu, što znači da su u te mreže često umešani državljani najmanje po dve zemlje slovenskog govornog područja, Srbi i Hrvati, Crnogorci i Hrvati, Srbi i državljani BiH", rekao je.On navodi da je u trgovinu oružjem umešana i Turska, ali samo kao zemlja dobavljač za trofejno oružje.
Prema podacima francuskih vlasti, u toj zemlji je od 2005. godine vođeno 46 sudskih postupaka zbog trgovine oružjem, koje je u 14 slučajeva poticalo s Balkana. Među osumnjičenima su bili državljani Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Slovenije.
Oružje iz BiH, međutim, ne završava u evropskim, nego i u mnogim drugim zemljama širom sveta.Još 2006. godine "Amnesti internešnel" objavio je izveštaj u kojem je izneo podatke o tome ko je i koliku količinu naoružanja izvezao iz BiH radi prodaje Iraku i Avganistanu.
Navedeno je da su velike količine oružja prošvercovane sa Balkana i područja istočne Evrope, što je omogućilo nastavak krvoprolića u Kongu.
Prodaju i uništavanje oružja iz BiH istražuje i Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), a pored pripadnika Ministarstva odbrane i Oružanih snaga BiH, pod istragom je nekoliko domaćih i stranih firmi te posrednika koji su učestvovali u švercu oružja.
