IMAO JE 21 GODINU KAD JE IZREŠETAN SA 40 METAKA! Pucao na Šljuku, ubio nedužnu devojku: "Obični smrtnici za ceo život ne prožive što mi proživimo za jedan dan"

Pre dva dana navršilo se 29 godina od ubistva Baneta Grebenarevića (21).

- Nikada se nisam potukao. Dok drugi bilduju, ja vežbam u streljani - rekao je tokom razgovora vođenog u Budimpešti tada dvadesetogodišnji Bane Grebenarević.

Verovao je da odlično shvata prednost lične promocije, koja će mu omogućiti da se u životu ne "pretrže od posla".

- Kad jednom dođeš na glas, možeš da sklapaš velike poslove, da posreduješ, da živiš na foru. Nezakoniti poslovi mogu da postanu suvišni, jer ti autoritet pomaže u pravljenju kombinacija.

Bekstvo u Budimpeštu

Bane i njegov drug Zoran Šubara u Budimpešti su se obreli bežeći od srpske policije, verovatno i neprijatelja iz svog sveta. Pričalo se da je Grebenarević početkom leta 1994. u teretani ispalio nekoliko hitaca ka Sredoju Šljukiću Šljuki. U razmeni vatre ubijena je nedužna devetnaestogodišnja devojka. Bane o tome nije govorio, a slučaj se nije našao pred sudom.

Samouvereno i sa osećanjem nadmoći pričao je o vršnjacima koji polažu ispite na fakultetu i "razmišljaju o novcu samo kad ga traže od roditelja". Ni na tren nije odstupao od isprazne retorike.

- Najbitnije je da čovek zna šta hoće i da je spreman da za to sve žrtvuje. Onda ga uspeh ne može zaobići. Prvi put kad sam pao u zatvor, sa 15 godina, rekao sam sebi: "Ideš do kraja"! Važno je opstati na asfaltu. Ali to retko kome uspeva. Beograd je neponovljiv, teško ga je porediti s drugim evropskim gradovima. Svaka nedelja je novo dokazivanje, novo iskušenje. Ako si poznatiji, lakše ti je. Važno je dobro osmisliti marketing i ne praviti greške na početku. Ako se samo jednom nisi pokazao kao muškarac i nisi uzvratio, sve pada u vodu.

Trudio se da deluje prirodno, stavovima je želeo da stvori utisak kako zna mnogo više nego što mu iskustvo dozvoljava.

- Ovo je ozbiljan posao. Međutim, danas je kriminal postao moda. Svaki mladić u Srbiji poželi da je bar pet dana kriminalac. Odmah žele zlato, skupa kola i najlepše devojke, odabrana mesta u restoranima. Studenti nose pištolje. Želeli bi da vikendom budu kriminalci, a radnim danima dobri sinovi. To je nemoguće. Oni vide samo lepšu stranu. Ne znaju kako izgleda u samicama, kad ostanemo bez nogu, kad nam prospu utrobu.

Banetu Grebenareviću i Zoranu Šubari tog 27. marta 1996. nije bilo spasa. Panciri koje su nosili nisu mogli da ih zaštite. Slutilo se da je likvidacija više osveta za Grebenarevićev napad na Šljukića nego za smrt nedužne devojke.