BILA JE PRIMORANA DA STARATELJSTVO PREDA SUPRUGU! Trpela je nasilje 27 godina, a onda se dogodio pravi HOROR
27 godina trpela je psihičko nasilje od strane svog supruga i svekra. Nakon razvoda ostala je bez krova nad glavom, zbog čega je bila primorana da starateljstvo nad osmogodišnjim sinom preda svom suprugu.
Kako bi mogla da izdržava svoje dete, odlazi trbuhom za kruhom u Nemačku, a sina viđa svega 15 dana godišnje. Njena borba za starateljstvo nad mališanom traje već tri godine bez odgovora.
Zbog toga je odlučila da svoju priču ispriča za emisiju "Crna hronika" koju vodi Slađana Nedeljković na Kurir televiziji.
- 27 godina sam trpila psihičko nasilje u porodici gde sam novac morala da dajem svekru na ruke. To je tako moralo biti iz tradicionalnih običaja. Dovodio me do posla, uzimao ispred posla, retko kada sam mogla, baš retko kad i sa koleginicama na pola sata da popijem kafu, jer su glavnu reč vodili on, njegov otac i njegova majka. Međutim, nas dvoje smo učili zajedno jezik, zajedno smo trebali da odemo u Nemačku. Ja sam bila uporna u tome jer sam smatrala da će i on otići sa mnom. Tog dana sam mu rekla: "Idem ja, uzimam pasoš sa sobom i diplomu i odlazim iz kuće s namerom, naravno, da se vratim." - započela je svoju ispovest pred kamerama Kurira, pa nastavila:
- Posle dva i po meseca ja se vraćam i starija čerka kaže "ne, tata neće da te primi u kuću, to više nije tvoje, tu više nisi ti." Moj sin kaže: "pa ne znam mama, ti si otišla." Međutim, ja odlazim kod majke. Majka je bolesna, ide tri do četiri puta na dijalizu, bila sam tu neko vreme, skoro godinu i po dana, gde on s vremena na vreme dovede dete i onda prolazi kolima histerično, to je moju majku bolesnu naravno nerviralo. Prešla sam privatno da živim u jedan stan. Svekar i svekrva me odjavljuju iz one adrese po hitnom postupku, ja bez adrese tražim stan, srećom postoje dobri ljudi. Praktično sam završila kod majke i na ulici, praktično na ulici, da nisam imala majku i brata, znači ja bih bila na ulici, baš na ulici.
Kako je izgledao nastavak ove agonije, otkrila je sledećim rečenicama:
- Molila sam direktora Zdravstvenog centra da mi odobri makar dva meseca neplaćenog odsustva da bi se snašla kroz život, gde je naravno čovek izašao u susret i rekao mi: "ne znam da li je to pametna odluka, ali ako smatraš da tako treba, naravno, izaći ću ti u susret i daću ti dva meseca neplaćeno." Znači, postoje u ovom svetu i normalni i dobri ljudi, gde bi, pod navodnicima, mog tadašnjeg direktora, navela kao čoveka velikog srca. U to vreme i moj suprug šalje predlog za razvod gde sam ja naravno istog trena htela da podnesem razvod, jer sam shvatila da se mi više ne volimo, da živimo različitim životima i počinje priča sa socijalnom službom, sa policijom itd.
Ona je istakla da je dala starateljstvo jer nema gde da dovede dete:
- Znači, ja se već tri godine vrtim u tim istim krugovima, bez ikakve pomoći. Dajem mu starateljstvo nevoljno, znači, nijedna majka ne da svoje dete svojevoljno, nego ga ja nemam gde trenutno povesti. Ali sam zato izabrala da radim najteže poslove po Nemačkoj, samo da bi bila 15 dana sa svojim detetom. Dala sam detetu telefon, kupila u stvari detetu telefon i dala moju stariju karticu, pošto sam imala dve kartice, gde on zloupotrebljava tu karticu i piše: "Ako me neko pita kako sam, ako je muško, on piše sa tim ljudima poruke koje on želi i prikazuje me kao nemoralnu majku i kao majku koja ne brine o detetu."
- Ja svakog dana brinem o detetu, znaju parkovi koliko sam zalila cveća po parkovima, jer je moje dete bilo na jednoj klinici, ja na drugoj. Ja sam dva meseca čuvala mleko za svoje dete, iscrpljivala sebe, što mi ni malo nije žao. I pet meseci ga dojila izmlazajući svoje grudi da bi on na kraju prihvatio grudi da sisa i sisao je dve godine.
Za kraj je otkrila šta bi poručila svim majkama koje se bore za isto što i ona:
- Da budu hrabre, da nikad ne odustaju. Jer ja mislim... Ipak postoji neka sila i neko ko će čuti i uslišiti sve ove naše borbe. Znači, meni se moja želja ostvarila posle toliko godina. I nadam se, i nadam se, samo... Samo mi još malo treba da skupim, da kupim sebi jedan kvadrat i da moj sin dođe kod mene.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
KO IMA PRAVO NA STARATELJSTVO: