"TAKVA ŽURKA MI JE BILA SULUDA, NISAM HTELA, A ONDA SAM DOBILA ŠAMAR" Žrtva nasilja ekskluzivno za Kurir: Zaključala sam se u WC i pozvala policiju
Redakcija "Crne Hronike" u saradnji sa Sigurnom kućom donosi vam ekskluzivne ispovesti žena žrtava nasilja. Među njima je i žena koja je odlučila da svoju potresnu priču ispriča pred objektivom naše kamere.
Kako ste se upoznali sa nasilnikom?
- Ja sam svog nasilnika upoznala dve godine pre nego što smo počeli da živimo zajedno preko naše zajedničke drugarice. Nešto baš i nisam pristalica tog virtuelnog sveta, ali sticajem okolnosti našli smo se u bliskom kontaktu, gde smo se posle dve godine sreli lično i upoznali. Mi smo funkcionisali jedno vreme tako, viđali smo se, izlazili i sve ostalo, da bismo mi u februaru ove godine počeli da živimo zajedno. Kod nas je početak bio dobar, funkcionisalo se, uspeli smo za sve da se dogovorimo. Inače, on je islamske veroispovesti, a ja pravoslavne, ali nije bilo nedoumica čak ni u tome. Ni jednog momenta se nisam osećala odbačenom od njegove familije, naprotiv, ja imam podršku njegovih, pre vaše emisije zvao me njegov brat, iako nema pojma da ide vaša emisija, nego smo ovako pričali - započela je žrtva nasilja, pa nastavila:
- Sve u svemu, naš zajednički život počinje u februaru, a završava se juna iste godine. Naš zajednički život se završio, a ja izlazim kao pola osobe, sa polomljenom rukom, nagnječenjem lobanje i nosa i povredama po telu. Najviše po leđima jer to su bile povrede pri bacanju i padovima. To se desilo jer sam se usprotivila virtuelnom svetu koji se uselio u naš život, to su neke grupe, neki slobodni, zauzeti, ovakvi, onakvi... Sve je počelo da gubi smisao, to su neprestani razgovori do kasno u noć na tom grupnom četu, na tim mrežama i svi su odjednom kao prijatelji, a ne poznaju se između sebe.
ORGANIZOVANA ŽURKA NEPOZNATIH LJUDI
- Moj partner je preko tih grupa organizovao neku žurku ili je bio pozvan, svakako otišao je u Vranje. Ja sam radila tu noć, došla sam rano ujutru kući i uopšte mi nije bilo milo što idemo u Vranje, tamo nismo imali nikoga, a takva vrsta žurke mi je bila suluda. Naslućivala sam nešto, što se na kraju ispostavilo kao tačno. U fioci sam našla duplo dno, tamo sam našla šta sam našla i to će biti dokaz za sud jer sam to slikala. Ja sam rekla da ne želim da idemo u Vranje, zato što ja tu nemam prijatelje, a ja da plaćam s nekim da se družim, meni to ne pada na pamet. Međutim, tu je pao prvi šamar - šokirala je žrtva nasilja, pa upoznala gledaoce Kurir televizije dalje sa pričom:
- Ja sam bila dosledna toga da neću ići na žurku, jer mene to ne zanima, a drugo dolazim iz treće smene. Posle prvog šamara, usledio je i drugi, a potom i udarci, tu sam zadobila povredu čela i nosa, gde nasilnik u jednom momentu pokušava da me davi tako što mi je stavio koleno na grudi. Samo sam gledala kako ću da pobegnem iz tog zahvata, kako da izbegnem sve to. Prvo što mi je palo na pamet jeste da ga uhvatim za lanac koji je nosio oko vrata i tako sam ga pritegnula da se taj lanac pokidao, pa nisam mogla da ga odgurnem. Tu se on još više razbesneo, pa je krenuo sa silovitim šamarima, ali nekako sam uspela da pobegnem tako što sam ga ugrizla za stomak. Od tog bola, on se odmakao od mene i ja sam pobegla. Nisam odmakla daleko, svega dva koraka, kada me je stigao i bacio u predsoblje.
USPELA DA POZOVE POLICIJU POD STRAHOVITIM ADRENALINOM
- On tamo ima porodicu sa kojom šest godina nije u kontaktu, a to govorim u najbukvalnijem smislu. Međutim, dok me je tukao izgovarao je ime bivše supruge i govorio "dobro si prošla, kako je ona prošla". Kažem vam, on je islamkse veroispovesti, govorio je njeno ime. Nekako sam tu uspela da se otrgnem i zatvorim u kupatilo i pozovem policiju. On je sve vreme lupao dok nije probio vrata. Policija je došla i odvela ga. Imala sam teške telesne povrede koje sam već napomenula. Kada je došla policija, nije ih napao, ali je bio izuzetno neprijatan, to je jedna specifična situacija koju ne mogu da objasnim. On je policajcu pričao o mojim kvalitetima. Ja sam se u jednom momentu izgubila, bilo mi je sve to strašno. Nije hteo da napusti stan, ali je policija rekla da mora da krene. Odveli su ga, pa su ga pustili.
KAKO SE DANAS OSEĆA
- Doza straha uvek postoji. Pogotovo kada se izađe van. Ne znam kako, to je nešto jače od mene, još uvek je to jače od mene, borim se sa sobom i uveravam se da to nije tako. Lagala bih kada bih rekla da to ne postoji u meni, i te kako je prisutna ta vrsta straha. Moj sledeći korak je da izađem iz Sigurne kuće i nastavim sa životom, ali na drugi način.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
