DECA MU SE RUGALA ŠVABA TRA-LA-LA A ON POSTAO LEGENDA SFRJ BOKSA! Njegova smrt i danas je misterija, ubijen kišom metaka u leđa po receptu beogradskog podzemlja
- Rođen sam u znaku škorpiona, 10. novembra, 1947. godine u Beču, u Austriji. Otac je bio trgovac, dak čuvene trgovačke škole Marija Terezija. Radio je u Beču još pre rata. Otac Boško i majka Jelena dali su mi ime Georg, zbog kog sam strašno patio u detinjstvu.
"Srbin daje ime sinu Georg, jer je tako hteo kum Švaba"
Srbin daje ime sinu Georg, jer je tako hteo kum Švaba. Otac je radio osamnaest godina u Beču i stekao je mnogo poslovnih prijatelja i poštovao je njihove želje. U Beograd smo došli 1951. godine. U kući su me zvali Žorž, a deca su za mnom vikala “Švaba tralala, Švaba tralala”. Bilo je to gadno vreme za nas sa nemačkim imenom, jer su se deca igrala partizana i Nemaca. Verovatno su mislili da sve Švabe izgledaju kao ja i da nisu baš tako strašni!, ispričao je davno pokojni Georg Žorž Stanković u intervjuu koji je dao Vanji Buliću za čuvenu "Dugu".
- Bio sam bojažljiv i plašljiv i u početku sam odmah bežao kući čim viknu “Švaba tralala”. Stideo sam se zbog toga. U to vreme je Austrija bila jaka u fudbalu i ja sam, verovatno da bih se osvetio za ono ”Švaba tralala", navijao za njih. Naravno, u sebi.
- Otac je radio u Beogradu kao službenik. komercijalista, a majka je bila pravi fajter: počela je u blagajni Centrala, a završila kao upravnik zemunskog "Šarana". Ja sam na majku. Majka je danas u penziji, a otac je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Tošinom bunaru. Otac koji mi je celog života govorio da kad krenem na ulicu prvo pogledam levo, pa desno, izašao je iza jednog autobusa i naleteo na kola.
- Odrastao sam preko puta Paviljona u kome su stanovali samo milicionari. Kad sam krenuo u osnovnu školu, nastavili su da viču “Švaba tralala”, a ja sam im pripremao osvetu. Školu nisam voleo, ali kao da me tamo vuklo da vidim ko će sve da me uvredi, pa da im jednog dana naplatim, govorio je Žorž.
Stanković je bio veoma uspešan bokser i izvesno vreme proveo je u inostranstvu. Kasnije je bio razočaran u sport: Govorio je „Bivši sportisti umiru kao siromašni alkoholičari” i okrenuo se poslu.
Ko je Georg Žorž Stanković
Tri godine je radio kao taksista sa polaznom stanicom na aerodromu Surčin. Međutim, to mesto ga nije zadržalo, pa je u Inđiji otvorio kafe-bar sa diskotekom. Ubrzo nakon toga, započeo je posao sa automatima za igre na sreću. Bio je predstavnik kompanija „Fila” i „Ribok” za bivšu Jugoslaviju.
Bio je vlasnik 7 radnji u Beogradu
Bio je vlasnik sedam radnji u Beogradu, imao je radnje i u Beču, Lincu, Bratislavi i Pragu. Pre smrti, sklapao je poslove u Rumuniji i Rusiji i nameravao je da tamo otvori i salone sa automatima i bilijar salonima.
Kišom metaka ubili ga s leđa
Ubijen je ispred Starog Merkatora u Bulevaru Lenjina (Bulevar Mihajla Pupina) u Novom Beogradu, 1. oktobra 1993. godine. U tom trenutku bio je vlasnik nekoliko lokala s bilijar klubovima i poker aparatima.
Nepoznati ubica koristio je prigušivač zvuka. Skriven iza zida kafića, sačekao je da žrtve uđu u automobil, pritrčao je automobilu i iz heklera ispalio 30 metaka u Žorža i njegovog prijatelja. Prema tadašnjem pisanju medija, mladi napadač je čekao da Žorž i njegov prijatelj uđu u automobil, a zatim im je prišao s leđa i u njih ispalio 30 metaka, od kojih je 20 završilo u Žoržovom telu.
Mediji su bili preplavljeni napisima o njemu, najčešće sa naslovima „Ono što nisu mogli u ringu, uradili su na ulici s leđa”, može se pročitati na Vikipediji.
Čaršijske priče u beogradskom podzemlju
U beogradskom podzemlju smatralo se da je ovo ubistvo osveta Milivoja Matovića zvanog „Miša Kobra” Žoržovom sinu Božidaru Batici Stankoviću za ubistvo njegovog brata, ili sa aktivnostima zvezdarskog klana na čelu sa Sredojem Šljukićem Šljukom, a po navodnom nalogu Državne bezbednosti. Njegova smrt i dan-danas je misterija.
Otac i sin - Žorž i Božidar, skončali su na isti način, izrešetani heklerom u leđa, a sahranjeni su jedan pored drugog.
Kurir.rs/Facebook Legende devedesetih
