Relativni pobednik izbora, dosadašnji premijer Robert Golob, i njegov pokret Sloboda odlaze u opoziciju, jer nisu uspeli da okupe dovoljno partnera za formiranje vlade.
Slovenija je tako, prvi put od sticanja nezavisnosti, dobila izrazito desno orijentisanu vladu. Osim Janšine Slovenske demokratske stranke, novu većinu će činiti i konzervativna Nova Slovenija, zatim SLS, Fokus i Demokrate, koje predvodi Janšin donedavni bliski saradnik i bivši šef diplomatije Anže Logar.
Logar je prošle godine napustio SDS i osnovao sopstvenu stranku. Još tada su se pojavile sumnje da je reč o svojevrsnom političkom inženjeringu s jednim ciljem - da se Janši nakon izbora olakša formiranje parlamentarne većine. Te sumnje je u velikoj meri potvrdio i ishod postizbornih pregovora. Takav potez se u delu slovenačke javnosti doživljava kao svojevrsna prevara birača.
Koalicioni sporazum su s Janšom potpisale sve stranke buduće većine, osim desničarsko-populističke i antisistemske Resnice, najmanje parlamentarne stranke, koja će podržavati novu vladu bez formalnog ulaska u koaliciju. Nedavno je lider te partije Zoran Stevanović izabran za predsednika parlamenta upravo glasovima nove većine. Za izbor četvrtog Janšinog kabineta glasao je 51 od ukupno 90 poslanika.
Novi-stari slovenački premijer je rekao da će opoziciji ponuditi saradnju oko najvažnijih pitanja za budućnost zemlje. Njegov povratak u premijersku fotelju će predstavljati i snažan zaokret Slovenije udesno. Slovenačka Demokratska stranka pripada Evropskoj narodnoj partiji, ali njihova politika je danas bliža radikalnoj desnici nego tradicionalnom desnom centru.
Janez Janša je, od sticanja samostalnosti do danas, tri puta bio na čelu vlade Slovenije. Njegov mandat je od 2004. do 2008. bio pun, dok su se druga dva okončala pre vremena. Svaki put kad je izgledalo da je njegova politička karijera završena, šef SDS-a se vraćao jači, ali i radikalniji.
Janša je neprekidno vođa SDS-a još od 1993, a s desetim uzastopnim mandatom on će na čelu partije provesti punih 36 godina, što ga stavlja na listu najdugovečnijih lidera političkih partija u Evropi.
On je tokom poslednjih četrdeset godina prešao put od radikalnog levičara osamdesetih godina do ekstremnog desničara, pa ga često porede s njegovim mađarskim saveznikom Orbanom.
Zbog karaktera i načina upravljanja, teško je očekivati da će Janša u novom mandatu promeniti svoju političku matricu. Sloveniji preti povratak u period oštrih političkih sukoba, institucionalnih tenzija i još dubljih društvenih podela.
To svakako ne bi bilo dobro ni za Sloveniju ni za Zapadni Balkan, ali ni za Evropsku uniju.
Janšin povratak u premijersku fotelju neće predstavljati samo novu političku etapu u Sloveniji, već i test sposobnosti slovenačke demokratije i evropskih institucija da se suprotstave populističkoj krajnjoj desnici.
