Slike haosa i nasilnog upada pristalica Donalda Trampa u zgradu koja predstavlja simbol američke demokratije šokirale su i zgrozile čitav demokratski svet.
Pobeda demokrata na ponovljenim izborima u Džordžiji za dva mesta u Senatu, nakon čega su demokrate preuzele većinu, bila je okidač za juriš na Vašington. Kolevka moderne demokratije i slobode, zemlja koja je bila uzor i stub transatlantske bezbednosti obrukana je i ponižena zbog povređene sujete jednog, ako ne i najsramotnijeg, predsednika u njenoj istoriji. Američka istorija i američki politički život prožeti su brojnim ratovima i sukobima. Nasilje na Jugu u vreme 60-ih, rasna segregacija, atentati i pokušaji atentata na predsednika i kandidate za predsednika svedoče da američka demokratija nije imuna na političko nasilje.
Upad u Kongres nikada se nije desio u modernoj istoriji Amerike i Tramp će svakako biti zapamćen i po tome jer je on bio taj koji je nedeljama pozivao i najavljivao da je 6. januar dan obračuna. On je pokušao da minira postupak potvrde izborne pobede. To je snažan udarac demokratiji u Americi jer je narušen pravni poredak, poverenje u institucije i vladavinu prava. Gledajući od perioda građanskog rata do danas, nismo imali situacije gde se pokušava narušiti izbor predsednika i tranzicija vlasti.
Najave da će biti protesti i da će se dogoditi nešto veliko za stručnjake iz bezbednosnih struktura morao je biti signal da je moguć najcrnji scenario i da je neophodno da se stave u pripravnost. Bezbednosne službe su neoprostivo zakazale, i to nije prvi put u poslednjih pet godina. Tramp je tokom svog mandata odbacio tradicionalne američke saveznike, a svojim postupcima i ponašanjem podrivao je autoritet SAD gde god je stigao. Bez obzira na to što će demokrate imati većinu u Kongresu, Bajden će se suočiti sa problemima u oba doma zbog postojanja instituta opstrukcije. Zato ne treba očekivati da će Bajden preko noći pomiriti SAD i da će te rascepe sanirati. Republikanska stranka je počela da se deli i ono što je očigledno u ovom trenutku jeste da je budućnost Republikanske stranke pod Trampom upitna, ali je bez njega jos neizvesnija.
Dan nakon upada svojih pristalica Tramp je najavio da će mirno predati vlast, ali i da neće prisustvovati inauguraciji. Pre njega tako nešto su učinila samo trojica bivših predsednika: Džon Adams, Džon Kvinsi Adams i Endrju Džonson. Ovakav politički ambijent nije potekao od Trampa, nije on izmislio populizam i radikalizam, ovo je samo vrhunac tog procesa. Amerika je podeljena već trideset godina između dva koncepta. Jednog, koji se zalaže za individualizam i konzervativizam i koji zastupaju republikanci, i drugog, koji je težnja demokrata da od Amerike naprave državu blagostanja po modelu EU. Po mišljenju republikanaca, taj koncept je za individualizam i kapitalizam kakav vlada u Americi poguban. Bez obzira na Trampovu političku budućnost, izvesno je da će duboke podele u američkom društvu, koje su i dovele do uspona Trampa, nastaviti da oblikuju političke procese u SAD.
NE PROPUSTITE
