Donji dom američkog Kongresa izglasao je opoziv predsednika Trampa zbog uloge koju je imao u sukobima prošle srede, u kojima je poginulo pet osoba. Postupak se zatim preselio u Senat, jer da bi predsednik bio opozvan, osim većine u Predstavničkom domu, potrebna je i dvotrećinska većina u Senatu (Gornji dom).
Donald Tramp se upisao u istoriju SAD kao prvi predsednik koji je opozvan dva puta u Donjem domu Kongresa tokom trajanja samo jednog mandata. Na odluku Senata čekaće se izvesno vreme i u ovom trenutku opoziv deluje malo verovatan. Međutim, ukoliko Senat ipak potvrdi opoziv, Tramp će biti onemogućen da vrši javnu funkciju. Takva odluka će zavisiti i od procene lidera manjine u Senatu, republikanca Miča Mekonela, da li će Tramp predstavljati teret za Republikansku partiju u budućnosti. Senator Mekonel je čovek koji uživa veliki ugled u Republikanskoj partiji i Gornjem domu Kongresa. Ukoliko Trampov opoziv ne bude potvrđen u Senatu, on će imati pravo da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024.
Džejms Komi, bivši šef FBI, koji je na sramotan način smenjen i otpušten iz službe, rekao je da bi novi predsednik Bajden trebalo da razmotri pomilovanje Trampa jer je to jedini način da se smiri stanje u naciji i da se krene u unutrašnje pomirenje.
Tramp je osvojio 74,2 miliona glasova na predsedničkim izborima, što predstavlja drugi najbolji rezultat u istoriji SAD. Imajući to u vidu, Tramp jeste izgubio, ali trampizam nije. Trampovo nasleđe će ostati duboko urezano kod velikog broja Amerikanaca koji su u njemu videli spas i nadu.
Za četiri godine svog predsednikovanja, Tramp je onesposobio delovanje multilateralnih institucija, pokvario savezništvo sa EU, izašao iz iranskog nuklearnog sporazuma, urušio poluge meke moći koje su SAD primenjivale više od 60 godina, doveo u pitanje legitimitet demokratskih izbora, rasplamsao tenzije, dodatno produbio razlike i podele u društvu.
Amerika se suočava s najtežom krizom od Drugog svetskog rata.
Nezadovoljstvo i strah zbog ekonomskog pada, rasizma, posledica pandemije koronavirusa, unutrašnjih političkih sukoba i podela dovode do beznađa sve više građana. Novi predsednik i njegova administracija moraće što pre da se posvete rešavanju problema koji su doveli do velike polarizacije američkog društva i da povrate poverenje u SAD, koje ostatak demokratskog sveta smatra za neprikosnoveni politički i ekonomski uzor.
Prvi veliki test rezultata Bajdenove administracije biće za dve godine, kada se ponovo bira ceo sastav Predstavničkog doma i trećina članova Senata. Politička budućnost Donalda Trampa je neizvesna. Sve je moguće u vremenu koje je ispred nas. Niko sa sigurnošću ne može reći šta će se dešavati. Živimo u opasnom vremenu, vremenu velikih izazova.
NE PROPUSTITE
