Najnovije vesti

FAMOZNO BASARA Da je Milena bila sekretarica u Donjem Pičkovcu, a ne glumica, u najboljem bi slučaju prošla kao Marija Lukić
Foto: Marina Lopičić

kOLUMNA

FAMOZNO BASARA Da je Milena bila sekretarica u Donjem Pičkovcu, a ne glumica, u najboljem bi slučaju prošla kao Marija Lukić

Lični stav

Nekažnjivost orgijanja seksualnih nasilnika, koji su samo vrh ledenog brega naše, u suštini, nasilničke kulture, umnogome zavisi od geografskog porekla, ali - kako ćemo videti - i od toga ko obnaša vrhovnu vlast.

Da govno Mikijeve pedofilije nije udarilo u prestonički ventilator, da je, recimo, Milena Radulović bila sekretarica poreske uprave u Donjem Pičkovcu, a ne poznata glumica, u najboljem bi slučaju - kažem i podvlačim „u najboljem“ - prošla kao Marija Lukić, koja se mesecima, možda i godinama, povlačila po sudovima, sve vreme bivajući izlagana raznoraznim šikaniranjima i neprijatnostima, pre nego što je kadiluk serbski stisnuo muda da takozvanog Jutku osudi na tri meseca zatvora. Koliko se, otprilike, dobija za nasilničku vožnju pod dejstvom alkohola.

Koliko se, takođe otprilike, dobija u Kanadi ukoliko se u neku ženu netremice zagledaš duže od 45 sekundi, što se tamo kvalifikuje kao seksualno uznemiravanje. Pre deset godina, kad sam to čuo od prijatelja u Torontu - ne trčite sad pred rudu, nisam zurio u žene pa me prijatelj opominjao - prva mi pomisao (tesno vezana s mojim geografskim poreklom) beše da je to preterivanje i teranje maka na konac, ali već mi je druga pomisao bila da je to sasvim na mestu, da u intenzivnom zurenju - ne samo u žene nego u bilo koga - dužem od četrdeset pet sekundi zaista ima nečeg nasilničkog i da se tom, naoko prestrogom uredbom, seksualnom nasilništvu staje na put dok je u fazi ekspres lonca.

U vreme moje mladosti - a verovatno je i sada tako - u Zapadnoj Srbiji je na snazi bio nepisani zakon da gazda kafane (ne samo seoske) posle fajronta naguzi konobaricu. To se nije smatralo (verovatno se ni sada ne smatra) kao seksualno uznemiravanje, nego kao radna obaveza, pa čak i kao narodni običaj. Maltene „svetinja“.

Nije mi poznato da je ijedna od hiljada i hiljada zapadnosrbijanskih konobarica ikada prijavila seksualnog zlostavljača, delom zato što, iako im je to bilo odvratno, pojma nisu imale da je to uopšte kažnjivo, delom zato što bi - ako bi i odlučile da prijave predatora - morale da odu u stanicu narodne milicije čijem je komandiru predator povremeno ustupao konobaricu da je i on naguzi. Kužite li, stari moji.

Osim toga, da se neka od konobarica i odvažila da prijavi nekog od siledžija, momentalno bi bila oglašena kao „kurva koja je iskoristila srpskog domaćina“, pa ako i ne bi bila posuta katranom i perjem, morala bi da se seli iz mesta boravka, kao što su (relativno nedavno) učinile neke Jutkine žrtve.

Toliko o geografskim pogodnostima za seksualne predatore. Prelazimo na političku podršku seksualnim opačinama. Seća li se neko afere Pahomije? To je onaj episkop koji je pod okriljem crkve guzio dečake, a koji se, kad je pukla bruka, branio da ga „blate“ oni koji „prodaju Kosovo“.

Pahomijev slučaj je na silu boga ipak stigao pred sud, ali je velelegalista Koštunica, da bi sačuvao simfoniju crkve i države, raznoraznim marifetlucima uredio da slučaj zastari.  

Kurir.rs

Foto: Marina Lopičić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja