Najnovije vesti

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Običan vam čovek piše
Foto: Marina Lopičić

udarna pesnica

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Običan vam čovek piše

Lični stav

Oduvek sam prezirao tapšanje po ramenu i rečenicu: „Brate, ali ti sada sve možeš. Ti si blizak šefu.“ Podjednako sam prezirao i onu čuvenu: „Ej, šef je rekao da se to završi“ kada bi mi neko sugerisao da mu nešto učinim jer je, navodno, Aleksandar Vučić to rekao.

Obično bih tada svakom rekao da ispred mene pozove Aleksandra Vučića da mi to lično kaže, pa pošto dotični to ne učini, iste sekunde bih s njim prekidao svaku dalju komunikaciju. Te rečenice i uopšte takvo shvatanje kod ogromnog dela mojih poznanika najpre sam prezirao, jer ja nemam šefa. Ukoliko govorimo o Aleksandru Vučiću, on je prvi koji ne podnosi šefovanje i uvek se trudi da čuje svačije mišljenje i da zajednički sa svima donosi odluke. Nesporno, on jeste lider, normalno je da se njegovo viđenje situacije najviše uvažava, jer stoji na brdu i ima najbolje vidike, ali kao neko ko je odlično izučio šta su ključne osobine kvalitetnih lidera odlično je razumeo da saradnici žele da im se čuje mišljenje bez obzira na to da li će ono na kraju biti prihvaćeno ili neće. No, nije to ključni razlog zbog čega ne podnosim pomenute rečenice.

Pre svega, to ogavno shvatanje da su mi svuda sva vrata otvorena zbog višegodišnjeg poznanstva sa aktuelnim predsednikom države uvek mi je išlo na nerve. Gomila šlihtara i najodvratnijih lizoguza, koji mi danas prilaze da se druže samo zato što misle da će nešto preko mene da ostvare. Znam, niko neće prihvatiti koliko prezirem bilo šta što može preko veze da se uradi, jer kod našeg naroda je „preko veze“ postao sastavni deo života. „Ti to možeš da mi središ“, „Imaš tamo čoveka“, „Dovoljan je tvoj poziv“, svaki dan slušam ovo i nemate pojma koliko mi se to gadi. Ne znam kako da nekom objasnim da nemam nigde čoveka, jer me ne interesuje da „imam“ bilo koga bilo gde. Ne mogu nikom ništa da sredim, jer sam vaspitan da poštujem proceduru, da stanem u red, da poštujem zakon, pa kako drugima, tako i meni. Nije dovoljan moj poziv, jer ne želim nikog da zovem. Poenta je što me to ne zanima. Posebno mi idu na nerve kreteni koji tvrde da ja imam strašan uticaj pa, eto, kadriram po stranci, jer niti sam se ikada time bavio, niti me zanima time da se bavim, niti sam aktivan u SNS po bilo kom osnovu osim što ovako nešto napišem na društvenim mrežama.

Sve ovo napisah jer konstatujem da smo kao društvo oboleli. Imamo potrebu da mnogo toga ostvarujemo preko veze, da se ulizujemo i jurcamo za svojim interesom linijom manjeg otpora. Pišem ovo jer želim jednom za svagda da ljudi shvate da ja nemam nikakav uticaj, da me ne zanima da imam uticaj, da sam normalan čovek i da prezirem da bilo šta sređujem i sebi i drugima preko veze. Mrzim protekcije, mrzim prijeme i lažni džet-set, mrzim tapšanja po ramenu, mrzim da me neko smatra bitnim i da mi pruža počasti koje nikako ne zaslužujem. Ne podnosim druženja s funkcionerima, oni mi nisu prijatelji i nemam s njima šta da se družim. Družim se sa ljudima koji su mi prijatelji od detinjstva i mladosti. Ne podnosim bahaćenje. Živim u skroz drugom svetu, bogu hvala, dalekom o svega toga i veoma sam srećan.

Svako dobro od Gospoda.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja