Pet godina posle Drugog svetskog rata francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman, na predlog komesara za plan u tadašnjoj francuskoj vladi Žana Monea, predočio je deklaraciju o formiranju evropske federacije koja se temelji na pomirenju, saradnji i solidarnosti. Time je otpočeo proces ujedinjenja. Ugovor iz Mastrihta 1992. godine omogućio je nove oblike saradnje između vlada država članica EEZ i tako doprineo stvaranju EU. Današnja EU ima 27 članica, ali odavno nema principe na kojima je zasnovana niti političare velikog formata, hrabre državnike sa vizijom. Razarajuća pandemija koronavirusa uvela je EU u najtežu krizu od Drugog svetskog rata, za čije je prevazilaženje neophodna hitna konsolidacija, reorganizacija, ogroman napor i zajednički odgovor na globalnu katastrofu. Ako do toga ne dođe, moguć je slom evrozone, a time i čitave EU.
Stavovi institucija EU o zemljama kandidatima za prijem u članstvo nemaju ama baš nikakav politički značaj. Potpuno su irelevantne ocene Evropskog parlamenta, kao i izveštaji Evropske komisije i zaključci Evropskog saveta. Zasebne države članice EU su te koje u svojim rukama drže sve konce pregovaračkog procesa. Za bilo kakvo napredovanje u pregovorima sa EU potrebna je saglasnost svih 27 država članica.
EU neće biti kompletna, mirna, bezbedna i snažna bez zemalja zapadnog Balkana, iako u Briselu još uvek ne postoji svest o tome. Predsednici vlada i država EU nisu u stanju da svojim biračima objasne korist i značaj od prijema novih članica. Javno mnjenje u pojedinim državama EU, pre svega u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i Francuskoj, snažno se protivi novom proširenju. Pismo devetorice ministara spoljnih poslova država članica EU, u kojem traže da se o zapadnom Balkanu povede strateška debata na narednom sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu, nije ništa drugo nego novo bacanje prašine u oči. Suština pisma pokazuje da Brisel naš region i dalje vidi kao poligon za proizvodnju kriza i sukobe velikih i regionalnih sila. EU je poslednjih 15 godina izgubila kredibilitet, ugled, snagu i uticaj.
Zaustavljajući proces proširenja, EU je na zapadnom Balkanu stvorila prostor za upliv i jače delovanje Kine, Rusije, Turske i pojedinih zemalja Bliskog istoka. Lideri balkanske šestorke moraće da prihvate surovu istinu da novog proširenja EU neće biti u narednih 10 godina. Bezočno su lagali najviši briselski zvaničnici kada su govorili da je 2025. g. realan i dostižan datum za ulazak Srbije u EU. Situacija se možda može promeniti pod uslovom da se SAD zainteresuju i umešaju na način da snažno podrže i ubrzaju poces evrointegracija zemalja regiona.
NE PROPUSTITE
