Ne želim da ovo bude kao i mnogo puta do sada otrcana fraza. Ipak, ne mogu a da ne primetim da mi bukvalno robujemo prošlosti. Najčitanije političke vesti su kako je hapšen Milošević. Najmanje čitana vest je emitovanje, i to na Tviter nalogu Svetskog ekonomskog foruma, obraćanja Ane Brnabić da Srbija u potpunosti prelazi na elektronsku upravu. Postavlja se pitanje - da li smo mi normalni?
Kako je hapšen Milošević je tema koja bi možda trebalo da zanima istoričare. Jednako kao i raspredanje o pravednosti monstruozno nepravednog Haškog tribunala. Međutim, dragi prijatelji, Milošević, kao ni Đindić, kao ni Tito i Draža, niti kralj Petar Drugi, niti kralj Aleksandar i kralj Petar Prvi, niti svi Obrenovići i Karađorđevići, kao ni Nemanjići, niti knez Lazar, ne mogu da ustanu iz groba i da preuzmu vlast. Oni su prošlost. Neko slavna, neko manje slavna, neko apsolutno neslavna, ali to je na istoričarima da sude. Neshvatljivo mi je da gotovo mesec dana potrošimo na temu kako je hapšen Milošević i, što je još tragičnije, posle tih mesec dana još smo podeljeniji nego što smo bili. Umesto te teme od koje niko platu neće da ima, niti će po njenom raspredanju doći bilo koja investicija u Srbiju, valjda je normalno da pričamo o tome da smo imali pobednike na matematičkoj olimpijadi ili ovome što je Ana Brnabić najavila - da prelazimo u potpunosti na elektronsku upravu.
Procena je da će se tako uštedeti čak 180 miliona papira, a to je svakako manje posečenih šuma, pa valjda je to znak da će i ovi tobožnji ekolozi što protestuju biti srećni. Elem, zvanični Tviter nalog Svetskog ekonomskog foruma je emitovao tu njenu najavu i to je ono što nam donosi investicije i nova radna mesta. Međutim, to nije vest za našu javnost. Kao da nikog to ne interesuje. Slično je kada se otvori neka nova fabrika u Srbiji, a bogu hvala, naotvarali smo ih se poslednjih godina. Portali u Srbiji takvu vest stave pri dnu, a kad pogledate statistike čitanosti vesti, ispada da tu vest niko ne čita, ali se vesti iz rijalitija, kao i ove da li je Milošević uhapšen legalno ili protivzakonito, „razbijaju“ od čitanja. Tragično, ali najčitanije vesti na portalima su vesti crne hronike.
Da budem realan, ništa bolje nije ni u okruženju, ako čak nije i gore. Ključne vesti na hrvatskim, bošnjačkim i albanskim portalima su one gde se pljuju Srbije i njen predsednik. Izborne kampanje se prave po principu ko će jače da pljune po Srbiji, jer to zadovoljava tamošnje birače. Narod se tamo anestezira pljuvačinom po Srbiji i Srbima. Srbiji to ludilo ne odgovara ne samo zbog te pljuvačine već - što su ekonomije oko nas slabije, to je lošije po nas. Srbija ima želju da se takmiči i da napreduje, a kada konkurencija stagnira, i mi se opuštamo. Mi hoćemo da „ratujemo“ s komšijama u ekonomskom razvoju, pa i u uticaju. Ono što nećemo je ratna retorika.
Ne zanima nas nikakav rat, osim „rat“ za radna mesta i investicije. Hoćemo da mlade generacije ne budu opterećene glupostima koje su se odvijale na ovim prostorima. Hoćemo da se što više povezujemo, da radimo i stvaramo, hoćemo biznis da se razvija, hoćemo da nam deca nikad više ne ratuju, već da prave konzorcijume i uspešne kompanije. Jednostavno - hoćemo da pričamo o budućnosti.
NE PROPUSTITE
