Da ne bih napravio prošlonedeljnu grešku i nešto propustio, preksinoć sam se u 8.56 PM namestio pred televizor da vidim ko će ovoga puta biti gosti „Utiska nedelje“, šta će sanjati, šta će im se događati.
Gosti - sleva nadesno, dverjanka Vesna Vasić, Marko Mihajlović iz Beograd prajda i Tanja Mandić Rigonat - nisu obećavali pičvajz poput onog koji su upriličili Guzijan i Šapić, ali je zato obećavala tema - „Porodične vrednosti i rasprava o zakonu o istopolnim zajednicama“.
Opšte je poznato da seljaci i džebraci vole da budu dobri (bolji, najbolji), ali tako da ih to ništa ne košta, da se ne pomuče i ne porade ništa na popravljanju samih sebe, nego da prigrle neku „vrednost“ pa da onda krenuo da popravljaju druge.
Ni „porodične vrednosti“ nisu izuzetak od tog džebračkog pravila. Razmotrimo kakve su to vrednosti. Bilo bi, fakat, idealno zasnovati porodicu, prepustiti magičnim porodičnim vrednostima da reše stvar i onda živeti dugo i srećno, ali na ovom guravom svijetu, koji je tirjan tirjanima, a kamoli porodičnim ljudima, to tako ne ide. Ne prođe nedelja da u novinama ne pročitamo „Žena ubila muža na spavanju“, „Unuk zadavio babu zbog 300 dinara“, „Muž bacio ženu za sedmog sprata“, „Očuh silovao maloletnu pastorku“...
Sve su to priče iz porodičnog života, a smeo bih se zakleti da bi se 99% počinilaca opisanih porodičnih gnusoba klelo u porodične vrednosti. Da li pisac ovim hoće da kaže da je porodica nešto loše? Daleko od toga, ali hoće da kaže da ne mora biti ni ništa dobro i da su porodične vrednosti tesno povezane s ličnim karakterom članova porodice.
Kakva god bila, porodica je naša sudbina. Što rekla Tanja Mandić Rigonat, „svi mi dolazimo iz nekih porodica“. Nahočad su srazmerno retka pojava, što će opet reći da porodica oduvek postoji i da će postojati do kraja sveta, mada osnovano sumnjam da Boškić Obradović (i još neki dilberi) misli da bi, da je on ne štiti, porodica završila u ropotarnici istorije.
Još je jednu pametnu stvar rekla Tanja Mandić - ideju i praksis takozvane prirodne porodice su na trenutne niske grane doveli upravo heteroseksualci od kojih je množina na rečima spremna da gine za porodične vrednosti, dočim u potaji guzi sve pred sobom, maltretira ukućane i tako to.
Ono što je zaista vredno u porodici jeste nedodirljivost porodičnog ognjišta, osećaj sigurnost i privatnost. Osim u retkim situacijama, državna sila se zaustavlja na vratima porodičnih kuća. Šta se u toplini domova radi, ko koga (i kako) jebe, u to država nema pravo da se meša i sledstveno se - za razliku od Boškića i njegovih talibana - i ne meša. Osim u slučajevima porodičnog nasilja i drugih krivičnih dela. Budući, međutim, da su Boškići većina u ovoj zemlji, zakon o istopolnim zajednicama će još popričekati da bude usvojen. Ali će na kraju biti ipak usvojen. Kada? Ne znam. Trebala je 21 godina da se promene automobilske registarske tablice. Tiha voda breg roni.
NE PROPUSTITE
