Šef diplomatije EU Ðuzep Borelj organizovao je 18. maja u Briselu radnu večeru sa liderima regiona kako bi se sagledala situacija i izazovi sa kojima se suočava zapadni Balkan. Zaključak ovog skupa jeste da je integracija zapadnog Balkana strateški cilj u zajedničkom interesu EU i regiona.
Osam dana ranije (10. maja) šefovi diplomatija EU, prvi put od 2018. godine, održali su samit na kom su takođe razgovarali o stanju na zapadnom Balkanu izražavajući zabrinutost zbog mogućnosti gubitka uticaja u ovom delu Evrope.
Slovenija će preuzeti predsedavanje EU 1. jula, tako da su ovi susreti poslužili i da se definiše platforma slovenačkog predsedavanja, pogotovo onog dela koji se tiče zapadnog Balkana.
Poruke u kojima se traži da se proces proširenja ubrza kako bi ceo region u jednom trenutku pristupio EU mogu se tumačiti pokušajem Brisela da se vrati politici proširenja.
Pre ovih sastanaka pojavila se serija neobavezujućih dokumenata, tzv. non-pejpera, koji su uzburkali duhove prošlosti i tako uneli nemir i zabrinutost na Balkanu. U svetu koji se drastično menja, svako pokretanje teme o promeni granica može biti rizično i opasno, jer je ovo zapaljivo područje, sklono brzoj destabilizaciji zbog teških rana iz prošlosti, kao i zbog toga što više od 20 godina čeka na prijem u EU.
Prethodnih godina EU je svesno i namerno sklonila zapadni Balkan sa liste prioriteta, a takva odluka direktno je omogućila veći upliv trećim zemljama na ovaj prostor. To je dovelo do gubitka moći i srozavanja reputacije EU, gde okoštale fraze i prazne floskule briselskih činovnika tipa: EU računa na zapadni Balkan ili EU daje punu podršku zemljama zapadnog Balkana za što brzi ulazak u EU, ne znače apsolutno ništa i zvuče uvredljivo. Primer Severne Makedonije najslikovitije prikazuje svu bestidnost, nedoslednost i kratkovidost briselske birokratije.
U najvažnijim zemljama Evrope se ne razmišlja ozbiljno o proširenju u narednih desetak godina. Ta tema je beskorisna, nepopularna i javno mnjenje u tim zemljama je protiv bilo kakvog proširenja. Posle ekonomske i migrantske krize, bregzita, pandemije izazvane kovidom 19 najmoćnije zemlje EU žele da se, pre svega, konsoliduju, a zatim reformišu EU. Tek nakon toga na dnevni red može doći tema kada i kako da se nastavi s daljim proširenjem.
Situacija se može preokrenuti samo ako SAD upotrebe svoju političku snagu i autoritet u odnosima sa evropskim partnerima u cilju ubrzavanja EU integracija tako što bi ceo region ekspresno ušao u EU. Za novu američku administraciju zapadni Balkan će sigurno biti u fokusu, jer je on tačka preseka opasnih i toksičnih uticaja koji razaraju ceo zapadni svet.
NE PROPUSTITE
