Najnovije vesti

REDAKCIJA KURIRA: Jasna pitanja i nejasni odgovori
Foto: Shutterstock

bez rukavica

REDAKCIJA KURIRA: Jasna pitanja i nejasni odgovori

Lični stav

Šta je čudno u ovoj vesti od 18. juna: „Muškarac srednjih godina nožem je izbo trudnu ženu i dete u selu Zablaće kod Čačka... On je, inače, odranije poznat policiji. Naime, kako saznajemo, nedavno je zapalio kuću, a žena je tada pukom srećom spasla decu“?

Izbo trudnu ženu i dete?

Užasno, ali dešava se.

Poznat policiji?

Ima ih dosta...

Nedavno je zapalio kuću a žena je pukom srećom spasla decu? Za one koji ne prate redovno vesti iz crne hronike, prepisujemo: on je 21. maja „benzinom polio sobu i odmah nakon toga ušao u automobil i otišao u kuću gde je iznajmio smeštaj, a koja se nalazi u istom selu. Žena je nekako uspela da skloni četvoro dece i izgasi vatru, pa nije došlo do tragedije“.

Nema vesti da je posle paljevine ovaj muškarac bio hapšen, mada to najverovatnije ide na dušu novinara, koji su odjurili za novim slučajem.

Ali nema ni - a to je čudno! - objašnjenja kako je četiri nedelje nakon podmetanja požara on bio na slobodi tako da je mogao da počini zločin!

Masa obično nije dobar savetodavac, a još je gori sudija. Ovo posebno važi za anonimne komentatore na internetu i tviteraše. Ali pomenimo da je većina njih pomislila, i napisala, isto: „Na robiju dok nije nekog ubio!“ Hoćemo da kažemo da je svima bilo jasno da će nasilnik opet pokušati da ostvari svoj naum.

Kako smo znali?

Tako što se uvek isto dešava: žrtva prijavljuje nasilje, i opet, i opet... ali uzalud, žrtva strada.

U Valjevu je 17. maja partner ubio majku dvoje dece. Prethodno ju je proganjao, njenoj je majci saopštio da će joj „ubiti ćerku na kućnom pragu“, dobijao je zabrane prilaska... I ne, nije pobegao iz zatvora, nego je bio na slobodi i kao slobodan čovek je sačekao svoju žrtvu.

I jedan i drugi nasilnik su potom izvršili samoubistvo, ali greh je ostao. Krv napadnutih žena i dalje je na rukama nekog iz lanca tužilaštvo - policija - socijalni radnici. Dodajmo im zakonodavce, pošto je uobičajeni način za skidanje odgovornosti: „Nije bilo zakonske mogućnosti.“

Mi ne okrivljujemo i ne sudimo, samo pitamo: kako izbeći tragediju kad je ona izvesna?

Kad voz nezadrživo juri ka automobilu zaglavljenom na koloseku, svi mašu i viču, mašinovođa trubi... a kad vidimo da ubica vreba žrtvu, da je smrt čeka izvesno kao što je izvesno da voz neće uspeti da ukoči - nikom ništa? Pitamo zašto?

I pitamo kako ovo promeniti.

Kako naterati one koji imaju mogućnost - i kojima je to posao - da spreče najavljenu smrt?

Nismo pravnici, ali pokušavamo da razmišljamo logično: za neukazivanje pomoći stradalima u saobraćaju ide se u zatvor. Isto će snaći - ili bi bar trebalo - i onog ko sa obale mirno posmatra batrganje utopljenika, a ne pokuša da mu dobaci konopac, granu, slamku...

Zašto policajac, tužilac, socijalni radnik... ili zakonodavac ne bi bio osuđen na zatvorsku kaznu ako ništa nije preduzeo da spase ženu od poznatog ubice?

Ovo nije teorijsko pitanje. Ovo je pitanje života i smrti jer u svakoj od dvestotinak opština u Srbiji danas najmanje jedna žena traži zaštitu od nasilnika i, bojimo se opravdano, čeka smrt!

Kako da one ostanu žive?

Molimo odgovor!

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track